Како је Света Јефимија Халкидонска заслужила небо

Света Јефимија. Фото: СПН

На данашњи дан, 29. септембра по новом календару, Православна Црква слави Свету мученицу Јефимију, девојку која је громадном вером победила своје мучитеље и зарадила живот вечни.

У време када је римски антипат Приск, управљајући Халкидоном по директном наређењу безбожног цара Диоклецијана, одлучио да приреди велику празну свечаност у част идола Ареја, издата је строга наредба свима житељима да се сакупе и принесу жртве. За свакога ко би се усудио да занемари ову владарску вољу или одбије да се поклони бездахном кипу, беху предвиђене најстрашније и најсуровије муке. 

Упркос таквој грозној претњи и застрашивању које је унело страх међу многе људе, група од 49 хришћана одлучила је да остане верна Христу. Скривајући се на тајном и скровитом месту, ти побожни људи сабираху се на молитву, узносећи своје искрене молбе истинитоме Богу и гадећи се демонског светковања које се одвијало у читавом граду.

Међу тим тајним молитвеницима посебно се својом духовном снагом, племенитим пореклом и дубоком побожношћу издвојила млада девојка Јефимија, кћи знаменитог сенатора Филофрона и његове побожне супруге Теодорисије.

Након што је антипат наредио потеру и претрагу свих кућа да би пронашао оне који се противе његовој вољи, свирепе слуге опколиле су дом у ком су се хришћани молили. Хватајући их попут звери, одвукли су свих 49 страдалника пред суд гордог властодршца.

Када их је антипат упитао зашто ниподаштавају цареву вољу и одбијају да одају поштовање Ареју, светитељи су неустрашиво одговорили да се властима треба покоравати само када њихове наредбе нису противне Небеском Богу, те да никада неће принети жртву демонима нити поштовати твар уместо Творца.

Разгневљен таквим одговором, али и спреман да употреби лукавство, мучитељ је најпре покушао да их одврати благим речима, обећањима великих земаљских дарова, почасти и местима у друштву.

Када су хришћани све те понуде одбацили као пролазне и ништавне у поређењу с вечним небеским благом, бачени су у окове и подвргнути суровом тамновању. Пуних 19 беху мучени глађу, жеђу и повредама, али су међусобно храбрили једни друге, а нарочито младу Јефимију, бодрећи је да се подвизава ради Небеског Женика.

Двадесетог дана, видевши да је њихова вера остала непоколебљива као стена, антипат је одлучио да их пошаље цару, али је пре тога издвојио Јефимију, с намером да њу, као младу и лепу девојку, разним мамцима и обманама задобије за идолослужење.

Оставши сама пред властодршцем, Јефимија није поклекла нити се уплашила. Подигавши очи ка небу, вапила је Господу Исусу Христу за помоћ и снагу, молећи да је не препусти непријатељима и да јој подари божанску крепост. Неустрашиво је поручила антипату да, иако је млада и по природи женски немоћна, њено срце поседује већу храброст, а њен разум већу мудрост од свих његових незнабожачких мудраца, јер иза ње стоји сила Благодати.

Посрамљен и разјарен њеним речима, властодржац је своју лажну љубав претворио у бес и наредио да се спреми страшан точак за мучење с оштрим ножевима. Када су је везали и почели окретати точак, њено тело беше тешко повређено, али се кроз њену искрену молитву догодило чудо: Анђео Божји је зауставио справу, исцелио све њене ране и вратио јој потпуно здравље.

Изненађени овим чудесним догађајем, безбожници су ипак остали слепи за истину – због злобе која им је помрачила ум. Мучитељ је тада наредио да се усија огромна пећ и да се Ефимија баци у разбуктали огањ. Међутим, двојица војника, Виктор и Состен, који су имали задатак да је гурну у пламен, угледали су у пећи светлосне анђеле који су претили свима који се дотакну невесте Христове.

Преплашени тим виђењем, војници су одбили да изврше заповест, исповедивши да верују у Богa који чува ову девојку. Због тога беху одмах бачени у затвор, где су касније и сами примули мученички венац пред зверовима.

Када су други служитељи коначно бацили Јефимију у пећ, силан пламен је испао из отвора и сажегао саме мучитеље, док је света девојка остала неповређена посред огња, певајући песме хвале Господу све док се пећ није потпуно охладила.

Зачуђен и бесан што никаква отворена мучења не могу сломити њену веру, антипат је наставио да измишља све суровије тајне замке. Наредио је да се ископа дубока јама напуњена водом у коју су убачене бројне отровне змије и разне опасне водене животиње.

Света Јефимија се прекрстила и храбро скочила у воду, али уместо да је уједу, животиње су се скупљале око ње, носећи је на својим леђима да не потоне и старајући се о њој све док здрава није изашла напоље. Затим је ископана друга јама, прекривена грањем и земљом, с оштрим мачевима и копљима на дну, али је светитељка прешла преко ње лако као птица, док су неки од незнабожаца не знајући за замку сами упали у њу и погинули.

У свом последњем очајничком покушају да је савлада, мучитељ је наредио да је страшно туку штаповима, стружу оштрим тестерама и пеку на усијаном тигању. Сваки пут, божанска заштита беше уз њу, правећи оруђа мучења неделaтним и чувајући њено тело од пропадања.

На крају, када су исцрпљена сва средства, донета је одлука да се Света Јефимија изведе у арену циркуса и баци пред изгладнеле звери.

Сабрани народ гледао је како пуштени лавови и медведи мирно прилазе овој светој девојци, сагињући главе и лижући јој ноге у знак поштовања. Једна медведица јој је ипак нанела малу рану, из које је потекла крв.

У том тренутку с неба се зачуо благи и позивајући глас који је позивао Свету Јефимију у вечне небеске обитељи. Певајући последњу молитву благодарења за све показане победе над лукавим непријатељем, света мученица је с радошћу предала своју чисту душу у руке Господа.

Тек што је издахнула, земља се страховито затресла, бедеми и идолски храмови су се срушили, а преплашени народ и мучитељи у паници су побегли из циркуса.

Кад се земља примирила, њени побожни родитељи Филофрон и Теодорисија дошли су на то место, узели свето тело своје кћери и с чешћу га сахранили у близини града. Радовали су се и благодарили Богу што су се удостојили да буду родитељи такве страдалнице, чија је непоколебљива вера постала вечни пример и молитвеница пред Царем свих векова.

СПН је раније писао о историји Часног крста.

Pročitajte takođe