Манифестација „Отворене сентандрејске цркве“ одржана у Сентандреји

У Сентандреји одржана манифестација „Отворене сентандрејске цркве“. Фото: Епархија будимска

У Сентандреји је од 11. до 13. септембра 2026. године одржана шеста манифестација „Отворене сентандрејске цркве“, у којој су и ове године значајно учешће узели Епархија будимска и Српски црквени музеј у Сентандреји.

Тродневна манифестација, коју организује Музејски центар Ференци у сарадњи са верским заједницама и културним установама града, окупила је бројне посетиоце и понудила богат програм посвећен духовности, црквеној и ликовној уметности, музици, књижевности и историји Сентандреје. Девет храмова и три молитвена дома отворили су своја врата за посетиоце, а посебну вредност манифестације представља могућност обиласка сакралних простора који током године нису редовно доступни јавности.

У програмима су учествовале различите верске заједнице Сентандреје – православна, римокатоличка, реформатска, евангеличка, јеврејска и баптистичка – чиме је још једном представљено богато верско и културно наслеђе града.

Свечано отварање овогодишње манифестације одржано је у Српском црквеном музеју у Сентандреји, у присуству представника верских заједница града, културних установа и градоначелника Сентандреје г. Филипа Жолта.

У име Епархије будимске присутне је поздравио протојереј-ставрофор Војислав Галић, док се гостима обратио Коста Вуковић, историчар уметности и управник Српског црквеног музеја. Окупљање представника различитих конфесија и институција још једном је потврдило особеност Сентандреје као града у којем се вековима сусрећу и прожимају различите духовне и културне традиције.

У музичком делу програма свечаног отварања наступила је група ViGaD, која је својим наступом употпунила програм првог дана манифестације.“

Током три дана, поред програма Епархије будимске и Српског црквеног музеја, богат садржај приредиле су и друге верске заједнице и установе у граду. Овогодишња музичка окосница манифестације била је музика Јохана Себастијана Баха, а у сентандрејским храмовима одржан је низ концерата, предавања и књижевно-музичких програма.

Међу запаженијим догађајима били су концерт оргуљаша Андраша Габора Вирага и саксофонисткиње Ержебет Шелељо у цркви Светих Петра и Павла, концерт популарног вокалног ансамбла StEFREM, као и наступ Салоки Аги, која је са саксофонистом Јаношем Аведом и гитаристом Иштваном Тотом извела духовне песме у савременим џез аранжманима. Публика је имала прилику да чује и Бахов програм виолончелисткиње Дите Роман, концерт хора Musica Beata, као и књижевно-музичко вече песникиње Ане Сабо Т. и музичара Данијела Грилуса. Значајан део програма чинила су и предавања, међу којима је било излагање музичког историчара Адама Бесеа о животу Клаудија Монтевердија.

Програми су одржавани у римокатоличким, реформатским и евангеличким храмовима, јеврејским и баптистичким молитвеним просторима, док су посетиоци могли да учествују и у тематским шетњама, стручним вођењима, радионицама и другим садржајима посвећеним историји и сакралном наслеђу Сентандреје.

Преображенска црква – историја храма и радионица за најмлађе

Посебан део програма Епархије будимске и Српског црквеног музеја одржан је у суботу, 12. септембра, у Преображенској цркви и њеној порти.

За најмлађе посетиоце приређена је креативна радионица колажа са сакралним мотивима, која је деци омогућила да се кроз стваралачки рад упознају са мотивима и симболима црквене уметности.

Истог дана у Преображенској цркви одржано је стручно предавање Косте Вуковића, историчара уметности и управника Српског црквеног музеја, посвећено историји овог значајног српског православног храма.

Вуковић је посетиоцима представио историјат Преображенске цркве, њене архитектонске и уметничке особености, као и место које овај храм заузима у духовном и културном животу сентандрејских Срба. Посебну вредност предавању дала је чињеница да је одржано у самом храму, што је присутнима омогућило да непосредно упознају простор, архитектуру и уметничко наслеђе о којима је било речи.

Један од централних програма Српског црквеног музеја било је традиционално представљање „Експоната године“, које је приредио др Коста Вуковић. Представљању је, у име Епархије будимске, присуствовао ђакон Стефан Милисавић.

За овогодишњи „Експонат године“ изабрано је дело Арсенија Теодоровића са представом Христовог васкрсења.

Арсеније Теодоровић био је један од најпознатијих и најангажованијих српских сликара свога времена. Школовао се на Академији ликовних уметности у Бечу крајем 18. века, а у његовом стваралаштву, поред елемената позног барока, све снажније су присутне одлике класицизма. За историју Епархије будимске посебно је значајан његов рад на иконостасу некадашње српске православне цркве у Табану у Будиму, који је осликао између 1818. и 1820.

Претпоставља се да је и засебна слика Христовог васкрсења, представљена као овогодишњи музејски експонат, настала управо у време Теодоровићевог рада на будимском иконостасу. Као могући наручиоци дела помињу се тадашњи будимски српски прота Јован Витковић или будимски епископ Дионисије Поповић.

Програм „Експонат године“ представља посебан програм Српског црквеног музеја којим се сваке године из богатог музејског фонда издваја једно значајно дело и представља широј јавности уз стручно тумачење. На тај начин посетиоци имају прилику да детаљније упознају историјски контекст, аутора, уметничке особености и значај одабраног предмета, али и богатство целокупног српског црквеног и уметничког наслеђа које се чува у Сентандреји.

Последњег дана манифестације, у недељу, 13. септембра, посебна пажња била је посвећена Пожаревачкој цркви, једном од драгоцених српских православних храмова Сентандреје који није редовно доступан јавности.

У самом храму стручно предавање одржала је историчарка уметности Ксенија Голуб, која је присутнима представила историју, архитектуру и уметничко наслеђе Пожаревачке цркве. Предавање је било и посебна прилика да заинтересована публика непосредно упозна храм, његову историју и уметничке вредности, као и место које Пожаревачка црква заузима у целини српског православног наслеђа Сентандреје.

Током сва три дана манифестације посетиоци су имали прилику да обиђу српске православне храмове, укључујући и оне који су током године само повремено доступни јавности, али и цркве и молитвене домове других верских заједница. Учешћем у шестој манифестацији „Отворене сентандрејске цркве“, Епархија будимска и Српски црквени музеј још једном су широј јавности представили богатство српског православног духовног, културног и уметничког наслеђа у Сентандреји и Мађарској.

Истовремено, целокупна манифестација показала је богатство и разноврсност верског и културног живота Сентандреје, града у којем су различите хришћанске конфесије и јеврејска заједница кроз векове оставиле дубок траг. Стручна предавања, концерти, књижевни и уметнички програми, радионице и отворени храмови омогућили су бројним посетиоцима да током једног викенда упознају различите слојеве духовног и културног наслеђа града.

Раније је СПН писао како је у Сентандреји свечано обележен Сабор Срба Светитеља.

Pročitajte takođe