Свети Наум Охридски чудотворац окупља верне и после више од хиљаду година

Свети Наум Охридски. Фото: СПН
Свети Наум Охридски Чудотворац један је од највећих словенских просветитеља, подвижника и мисионара. Православна Црква овог свеца прославља два пута годишње: 23. децембра (по старом календару), односно 5. јануара, када се празнује његов главни спомен, и 20. јуна (3. јула по новом календару), када се обележава летњи сабор Светог Наума.
Управо на данашњи дан у његовом манастиру на обали Охридског језера окупља се велики број верника из различитих крајева Балкана.
Живот Светог Наума везан је за најзначајнију мисију у историји словенског хришћанства. Био је један од најближих ученика Светих равноапостолних Кирила и Методија и један од чувене Петочисленика – заједно са Светим Климентом Охридским, Савом, Гораздом и Ангеларијем. Са својим учитељима учествовао је у Великоморавској мисији, проповедајући Јеванђеље на словенском језику и ширећи писменост међу словенским народима. После упокојења Светог Методија и прогона његових ученика из Велике Моравске, Наум је, заједно са Светим Климентом, дошао у област Охрида, где је наставио просветитељски рад под покровитељством кнеза Бориса Михаила.
Свети Наум је у народном предању остао упамћен као велики чудотворац и исцелитељ. Око 900. године повукао се на јужну обалу Охридског језера, где је основао манастир посвећен Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. После његовог упокојења 910. године, манастир је добио име по свом оснивачу и до данас је познат као Манастир Светог Наума. У њему се и данас чувају његове свете мошти.
Још за живота, свети Наум био је познат по подвижничком животу, милосрђу и дару исцељења. Предање бележи да је молитвама помагао оболелима, нарочито онима који су патили од душевних болести.
После његовог упокојења, поштовање према његовим моштима само је расло.
Вековима у његов манастир долазе православци, али и муслимани и припадници других вера, тражећи исцељење и духовну помоћ. У народу је остало живо уверење да се, ако се прислони ухо на његов камени саркофаг, може чути куцање светитељевог срца, што се сматра симболом његовог непрестаног молитвеног заступништва пред Богом.
Посебно је познато сведочанство из 1926, када је муслиман Џемаил Зизо из Ресна приложио манастиру велико звоно у знак захвалности јер је, како је сведочио, његов брат Сулејман чудесно оздравио молитвама Светом Науму. То је један од бројних примера поштовања које је овај светитељ уживао далеко изван православне заједнице.
Летњи празник Светог Наума, који се слави 20. јуна по старом, односно 3. јула по новом календару, представља велики сабор верника. Хиљаде поклоника сваке године долазе у његов манастир на обали Охридског језера како би се поклонили светим моштима, присуствовали богослужењу и затражили молитвено заступништво светитеља. Та традиција траје вековима и једно је од највећих поклоничких сабрања на простору Охридске архиепископије.
СПН је раније писао о житију светог Јована Шангајског, великог светиеља Православља српске крви, који је просијао у Руској Заграничној Цркви у модерна времена.
Pročitajte takođe
Како је Света Јефимија Халкидонска заслужила небо
У време Диоклецијановог прогона хришћана, млада Јефимија из Халкидона одбила је да се поклони идолима. Остала је непоколебљива и пред најтежим мукама.
Како је пронађен и сачуван Часни Крст?
Воздвижење Часног Крста, у народу познато као Крстовдан, велики је хришћански празник који се слави 27. септембра.
Свети Јоаким и Ана: Како су смирење и нада донели радост свету
Прича о светим праведним Богородитељима Јоакиму и Ани сведочи о томе како Божија љубав преображава патњу у радост, а искрена молитва и вера не остају без одговора.
У загрљају Пресвете Богородице
Ко зна зашто је то добро, воли да каже наш народ. Баш то сам ја помислио пре него што сам се са породицом упутио у Тумане.
Рођење Пресвете Богородице: Почетак нашег спасења
Празник Рођења Пресвете Богородице открива нам дубоку тајну спасења. Из смирене молитве праведних Јоакима и Ане рађа се Богомајка, доносећи свету вечну радост.
Пастир који није напустио стадо: Свети митрополит Петар Дабробосански
Свети митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) остао је вечни симбол непоколебљиве вере и жртвене љубави, деливши до последњег часа страдање и судбину српског народа у Босни и Херцеговини.