Свети Наум Охридски чудотворац окупља верне и после више од хиљаду година
Свети Наум Охридски. Фото: СПН
Свети Наум Охридски Чудотворац један је од највећих словенских просветитеља, подвижника и мисионара. Православна Црква овог свеца прославља два пута годишње: 23. децембра (по старом календару), односно 5. јануара, када се празнује његов главни спомен, и 20. јуна (3. јула по новом календару), када се обележава летњи сабор Светог Наума.
Управо на данашњи дан у његовом манастиру на обали Охридског језера окупља се велики број верника из различитих крајева Балкана.
Живот Светог Наума везан је за најзначајнију мисију у историји словенског хришћанства. Био је један од најближих ученика Светих равноапостолних Кирила и Методија и један од чувене Петочисленика – заједно са Светим Климентом Охридским, Савом, Гораздом и Ангеларијем. Са својим учитељима учествовао је у Великоморавској мисији, проповедајући Јеванђеље на словенском језику и ширећи писменост међу словенским народима. После упокојења Светог Методија и прогона његових ученика из Велике Моравске, Наум је, заједно са Светим Климентом, дошао у област Охрида, где је наставио просветитељски рад под покровитељством кнеза Бориса Михаила.
Свети Наум је у народном предању остао упамћен као велики чудотворац и исцелитељ. Око 900. године повукао се на јужну обалу Охридског језера, где је основао манастир посвећен Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. После његовог упокојења 910. године, манастир је добио име по свом оснивачу и до данас је познат као Манастир Светог Наума. У њему се и данас чувају његове свете мошти.
Још за живота, свети Наум био је познат по подвижничком животу, милосрђу и дару исцељења. Предање бележи да је молитвама помагао оболелима, нарочито онима који су патили од душевних болести.
После његовог упокојења, поштовање према његовим моштима само је расло.
Вековима у његов манастир долазе православци, али и муслимани и припадници других вера, тражећи исцељење и духовну помоћ. У народу је остало живо уверење да се, ако се прислони ухо на његов камени саркофаг, може чути куцање светитељевог срца, што се сматра симболом његовог непрестаног молитвеног заступништва пред Богом.
Посебно је познато сведочанство из 1926, када је муслиман Џемаил Зизо из Ресна приложио манастиру велико звоно у знак захвалности јер је, како је сведочио, његов брат Сулејман чудесно оздравио молитвама Светом Науму. То је један од бројних примера поштовања које је овај светитељ уживао далеко изван православне заједнице.
Летњи празник Светог Наума, који се слави 20. јуна по старом, односно 3. јула по новом календару, представља велики сабор верника. Хиљаде поклоника сваке године долазе у његов манастир на обали Охридског језера како би се поклонили светим моштима, присуствовали богослужењу и затражили молитвено заступништво светитеља. Та традиција траје вековима и једно је од највећих поклоничких сабрања на простору Охридске архиепископије.
СПН је раније писао о житију светог Јована Шангајског, великог светиеља Православља српске крви, који је просијао у Руској Заграничној Цркви у модерна времена.
Pročitajte takođe
Како су пронађене мошти светог првомученика Стефана
После векова заборава, мошти светог првомученика Стефана пронађене су захваљујући виђењима презвитера Лукијана, а њихов пут пратила су бројна чудеса.
Пост у част Пресвете Богородице: Успенски (Госпојински) пост
У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.
Мајка свих Срба: Преподобна мати Ангелина Бранковић
Живот свете Ангелине Српске био је оличење страдања, али и непоколебљиве, анђеоске љубави. Историја и народ с разлогом је зову Мајка Ангелина.
Свети Пантелејмон: Лекар који је све дао сиромашнима и пострадао за Христа
Свети Пантелејмон је бесплатно лечио болесне, раздао богатство сиромашнима и пострадао за Христа у време цара Максимијана. Наша Црква слави га 9. августа.
Вера која исцељује и светли кроз векове: ко је света Параскева Римска?
Сваког 8. августа православни верници празнују спомен на Свету преподобномученицу Параскеву, у народу познату као Летња Петка, Ватрена Петка или Петка Трнова.
Пребиловачки новомученици: страдање које сведочи Христово Васкрсење
Пребиловци су место једног од најстрашнијих страдања Срба у Херцеговини и светиња где Црква молитвено чува спомен на више од осамсто убијених. Међу њима је петсто деце.