Апостол Варнава донео Јеванђеље незнабошцима и учрврстио Кипарску Цркву
Српска Православна Црква данас прославља и светог апостола Варнаву, једног од седамдесеторице Христових ученика и једног од најзначајнијих проповедника раног хришћанства. Рођен на Кипру под именом Јосиф, потицао је из Левитског племена, а још као младић школовао се у Јерусалиму код чувеног учитеља Гамалила, заједно с будућим апостолом Павлом.
Према црквеном предању, Варнава је међу првима препознао Господа Исуса Христа као Месију и придружио се Његовим ученицима. Апостоли су му дали име Варнава, што значи „син утехе“, због његове способности да теши и укрепљује верне. После Вазнесења Господњег продао је своје имање и сав приход предао апостолима за потребе прве хришћанске заједнице.
Посебно место у историји Цркве Свети Варнава заузима као човек који је прихватио и подржао Савла након његовог обраћења. Док је Савле прогонио хришћане, Варнава се молио за његово обраћење. Након Павловог сусрета с Христом на путу за Дамаск, управо је Варнава посредовао да га апостоли прихвате као брата у вери. Док су се хришћани још увек плашили некадашњег гонитеља, Варнава га је довео апостолима и посведочио о истинитости његовог преображења.
Заједно с апостолом Павлом проповедао је Јеванђеље у Антиохији, на Кипру, у Малој Азији и другим крајевима тадашњег света. Њихова мисија допринела је ширењу хришћанства међу незнабошцима, а у Антиохији су Христови ученици први пут названи хришћанима.
После раздвајања од апостола Павла, Свети Варнава наставио је мисионарски рад на Кипру. У граду Саламини су га противници хришћанства ухватили и каменовали, те је тако пострадао мученички за Христа. Према предању, његово тело није било оштећено огњем, а сахрањено је с Јеванђељем по Матеју које је сопственом руком преписао.
Место његовог погребења вековима је било заборављено, све до времена цара Зенона, када су мошти Светог Варнаве чудесно откривене – заједно с Јеванђељем по Матеју које је апостол сопственом руком преписао. То обретење имало је велики значај за Кипарску Цркву, која је тада потврдила своју самосталност. Над местом проналаска моштију касније је подигнут храм посвећен Светом апостолу Варнави.
СПН је писао о житију светог апостола Вартоломеја, његовим чудима и мучеништву.
Pročitajte takođe
Како су пронађене мошти светог првомученика Стефана
После векова заборава, мошти светог првомученика Стефана пронађене су захваљујући виђењима презвитера Лукијана, а њихов пут пратила су бројна чудеса.
Пост у част Пресвете Богородице: Успенски (Госпојински) пост
У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.
Мајка свих Срба: Преподобна мати Ангелина Бранковић
Живот свете Ангелине Српске био је оличење страдања, али и непоколебљиве, анђеоске љубави. Историја и народ с разлогом је зову Мајка Ангелина.
Свети Пантелејмон: Лекар који је све дао сиромашнима и пострадао за Христа
Свети Пантелејмон је бесплатно лечио болесне, раздао богатство сиромашнима и пострадао за Христа у време цара Максимијана. Наша Црква слави га 9. августа.
Вера која исцељује и светли кроз векове: ко је света Параскева Римска?
Сваког 8. августа православни верници празнују спомен на Свету преподобномученицу Параскеву, у народу познату као Летња Петка, Ватрена Петка или Петка Трнова.
Пребиловачки новомученици: страдање које сведочи Христово Васкрсење
Пребиловци су место једног од најстрашнијих страдања Срба у Херцеговини и светиња где Црква молитвено чува спомен на више од осамсто убијених. Међу њима је петсто деце.