Апостол Варнава донео Јеванђеље незнабошцима и учрврстио Кипарску Цркву

Српска Православна Црква данас прославља и светог апостола Варнаву, једног од седамдесеторице Христових ученика и једног од најзначајнијих проповедника раног хришћанства. Рођен на Кипру под именом Јосиф, потицао је из Левитског племена, а још као младић школовао се у Јерусалиму код чувеног учитеља Гамалила, заједно с будућим апостолом Павлом.

Према црквеном предању, Варнава је међу првима препознао Господа Исуса Христа као Месију и придружио се Његовим ученицима. Апостоли су му дали име Варнава, што значи „син утехе“, због његове способности да теши и укрепљује верне. После Вазнесења Господњег продао је своје имање и сав приход предао апостолима за потребе прве хришћанске заједнице.

Посебно место у историји Цркве Свети Варнава заузима као човек који је прихватио и подржао Савла након његовог обраћења. Док је Савле прогонио хришћане, Варнава се молио за његово обраћење. Након Павловог сусрета с Христом на путу за Дамаск, управо је Варнава посредовао да га апостоли прихвате као брата у вери. Док су се хришћани још увек плашили некадашњег гонитеља, Варнава га је довео апостолима и посведочио о истинитости његовог преображења.  

Заједно с апостолом Павлом проповедао је Јеванђеље у Антиохији, на Кипру, у Малој Азији и другим крајевима тадашњег света. Њихова мисија допринела је ширењу хришћанства међу незнабошцима, а у Антиохији су Христови ученици први пут названи хришћанима.

После раздвајања од апостола Павла, Свети Варнава наставио је мисионарски рад на Кипру. У граду Саламини су га противници хришћанства ухватили и каменовали, те је тако пострадао мученички за Христа. Према предању, његово тело није било оштећено огњем, а сахрањено је с Јеванђељем по Матеју које је сопственом руком преписао.

Место његовог погребења вековима је било заборављено, све до времена цара Зенона, када су мошти Светог Варнаве чудесно откривене – заједно с Јеванђељем по Матеју које је апостол сопственом руком преписао. То обретење имало је велики значај за Кипарску Цркву, која је тада потврдила своју самосталност. Над местом проналаска моштију касније је подигнут храм посвећен Светом апостолу Варнави.

СПН је писао о житију светог апостола Вартоломеја, његовим чудима и мучеништву.

Pročitajte takođe

Како је Света Јефимија Халкидонска заслужила небо

У време Диоклецијановог прогона хришћана, млада Јефимија из Халкидона одбила је да се поклони идолима. Остала је непоколебљива и пред најтежим мукама.

Како је пронађен и сачуван Часни Крст?

Воздвижење Часног Крста, у народу познато као Крстовдан, велики је хришћански празник који се слави 27. септембра.

Свети Јоаким и Ана: Како су смирење и нада донели радост свету

Прича о светим праведним Богородитељима Јоакиму и Ани сведочи о томе како Божија љубав преображава патњу у радост, а искрена молитва и вера не остају без одговора.

У загрљају Пресвете Богородице

Ко зна зашто је то добро, воли да каже наш народ. Баш то сам ја помислио пре него што сам се са породицом упутио у Тумане.

Рођење Пресвете Богородице: Почетак нашег спасења

Празник Рођења Пресвете Богородице открива нам дубоку тајну спасења. Из смирене молитве праведних Јоакима и Ане рађа се Богомајка, доносећи свету вечну радост.

Пастир који није напустио стадо: Свети митрополит Петар Дабробосански

Свети митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) остао је вечни симбол непоколебљиве вере и жртвене љубави, деливши до последњег часа страдање и судбину српског народа у Босни и Херцеговини.