Слава Теби Боже мој: пренос моштију светог Теодора Стратилата
Свети великомученик Теодор Стратилат. Фото: слободни извори
Мучеништво светитеља Теодора Стратилата убраја се међу најпознатија сведочанства верности Христу у раној Цркви. Као војвода у римској војсци и управник града Ираклије у време цара Ликинија, уживао је висок положај, углед и наклоност власти. Ипак, све земаљске почасти ставио је у други план, сматрајући да је вера у Христа вреднија од сваког богатства и славе.
Свети Теодор јавно је исповедао хришћанску веру у време када су многи били изложени прогону. Одбио је да се поклони идолима и супротставио се паганским обичајима које је подржавала власт. Према предању, разбио је идоле од сребра и злата, а њихове делове разделио сиромашнима. Истовремено је многе људе привео хришћанству и позивао их да поверују у јединог живог Бога.
Због таквог поступања био је изложен суровим мучењима. Најпре је шибан и поднео је стотине удараца по телу, а потом је разапет на крст и погођен бројним стрелама. Ни пред најтежим страдањима није се одрекао вере нити је показао колебање.
Предање бележи да је током мучења непрестано изговарао речи:
Тако је посведочио да су му вера и љубав према Христу биле изнад сваког страха и бола. На крају је погубљен мачем и тако окончао свој земаљски живот као мученик за веру.
Свети Теодор пострадао је 8. фебруара 319. године у три часа по подне. Црква га поштује као великомученика и заштитника војника који му се молитвено обраћају.
Његове чудотворне мошти пренете су из Ираклије у Евхаиту, место одакле је потицала његова породица. Предање каже да је пред страдање свом верном слузи Уару оставио завештање да његово тело буде положено на имању његових предака у Евхаити. Управо у спомен на тај догађај Црква 21. јуна/8. јуна прославља пренос моштију Светог Теодора Стратилата.
Поштовање овог светитеља било је широко распрострањено широм хришћанског света, а о његовим чудима сведоче и древни црквени писци.
Свети Анастасије Синајски забележио је необичан догађај који се одиграо у цркви посвећеној светом Теодору у месту Карсату код Дамаска. После арапског освајања тог краја, једна група Сарацена населила се са породицама у храму. На зиду цркве налазио се фрескописани лик Светог Теодора. Према запису Светог Анастасија, један Сарацен је из обести одапео стрелу и погодио светитељев лик у лице. Истог тренутка из ране на фресци потекла је крв.
Предање даље наводи да је након тог догађаја цела група Сарацена која је боравила у храму убрзо помрла. Свети Анастасије Синајски сведочи да је лично посетио ту цркву, видео фреску светог Теодора и трагове осушене крви на месту где је стрела погодила лик мученика.
Живот и страдање светог Теодора Стратилата остали су пример непоколебљиве вере и спремности да се ради Христа жртвује све што је пролазно. Због тога његово име вековима заузима посебно место у православном предању, а његов подвиг наставља да надахњује вернике да истрају у вери, без обзира на искушења и страдања.
СПН је раније писао о житију и чудима светог Петра Коришког.
Pročitajte takođe
Слава Теби Боже мој: пренос моштију светог Теодора Стратилата
Црква 21. јуна по новом слави пренос моштију светог великомученика Теодора Стратилата.
Из пећког краја до испоснице у стени: пут светог Петра Коришког
Живот светог Петра Коришког, једног од највећих српских отшелника, сведочи о снази вере, одрицању од света и непрестаној борби за заједницу с Богом.
Свети мученик Јустин Философ бранио веру и пред царевима
Од трагања за истином у грчкој философији до мученичке смрти за Христа, свети Јустин оставио је дубок траг у историји ране Цркве.
Преподобни Јустин Ћелијски: живот посвећен Христу и истини
Преподобни Јустин Ћелијски, један од најзначајнијих српских богослова и духовника 20. века, оставио је неизбрисив траг у животу СПЦ и православног света.
Владика Григорије о улози Цркве у расејању: најјача веза Срба у Немачкој
Митрополит немачки Григорије оценио је да Српска Православна Црква има кључну улогу у очувању заједништва и идентитета српског народа у Немачкој.
Митрополит Григорије: Наше расејање је кључ за будућност Србије
Митрополит немачки Григорије у интервјуу је поручио да је српско расејање један од највећих потенцијала Србије и Републике Српске и да „та памет мора да се врати матици".