Књига „Редни број смрти“ чува имена 11.219 козарачке деце жртава логора НДХ
Књига "Редни број смрти". Фото: Слово љубве
С благословом Патријарха српског Порфирија, Радио „Слово љубве” организује у понедељак, 18. маја 2026, представљање књиге „Редни број смрти”, у Светосавском културном и медијском центру Српске Православне Цркве у Земуну. Догађај ће бити одржан у Свечаној дворани „Патријарх Лукијан Богдановић” са почетком у 18 часова.
Публикација носи поднаслов „Именословник 11.219 козарачке деце старости 6-7 година, чије су животе од 1941. до 1945. на најсуровији начин угасили Хитлерови војници и Павелићеве усташе”. Реч је о репринт издању специјалног броја листа „Борба” из 1988. године, које је приредило Удружење грађана „Јадовно 1941” из Београда, уз саиздавача „Прометеј” из Новог Сада.
Именослов деце с Козаре убијене у логорима Независне Државе Хрватске сакупио је Драгоје Лукић, који је ту грађу сачувао од заборава као сведочанство о страдању српског народа током Другог светског рата. Поред српског издања, Удружење „Јадовно 1941” објавило је и верзије књиге на руском и енглеском језику.
О књизи ће говорити викарни Епископ марчански Сава, председник Удружења „Јадовно 1941” Момчило Мирић и саиздавач Зоран Колунџија.
У предговору књиге историчар др Немања Девић истиче да „у теми деца-жртве нема и не сме бити ни политике ни идеологије”, подсећајући на речи Достојевског да „сви идеали овог света не вреде сузе једног детета”. Он наглашава да је питање страдања деце и ћутања о тим злочинима пре свега питање савести и одговорности.
Он додаје и да је питање одговорности и на онима који су деценијама ћутали о страдању деце у логорима НДХ.
поручује Девић.
Он је питање страдања српске деце назвао питањем „par excellence питање савести и Хрвата и Срба“.
СПН је раније писао да је изложба највећих Хиландарских светиња отворена у Београду.
Pročitajte takođe
Књига „Редни број смрти“ чува имена 11.219 козарачке деце жртава логора НДХ
У Светосавском културном и медијском центру СПЦ у Земуну 18. маја биће представљена књига „Редни број смрти” о страдању 11.219 козарачке деце у НДХ.
Ризница историјске грађе: Архив СПЦ отворио врата истраживачима
Архив СПЦ у Сремским Карловцима припрема изложбу о митрополиту Стефану Стратимировићу и наставља рад на очувању вредне архивске грађе.
Вера која пламти упркос спаљеним моштима: свети Сава у срцу народа
Спаљивање моштију Светог Саве 1594. године на Врачару представља један од најтрагичнијих догађаја у српској историји и симбол страдања под турском влашћу.
Изложбе које опомињу и уклањање усташких обележја широм света
Поводом дана пробоја логораша из Јасеновца, Музеј жртава геноцида отворио изложбу и покренуо једну светску иницијативу.
Грчки свештеник: Наслеђе Византије превазилази националне оквире
Византијско наслеђе није ограничено на један народ, већ представља темељ идентитета православних широм света, поручио је протопрезвитер Георгиос Кацоунис из Грчке Цркве.
Грузија кроз историју: од Сакартвела до Багратиона – прича о идентитету
Називи Грузије и историја њених владарских династија откривају сложен спој језика, традиције и политичке моћи који је обликовао идентитет ове земље.