Књига „Редни број смрти“ чува имена 11.219 козарачке деце жртава логора НДХ

Књига "Редни број смрти". Фото: Слово љубве

С благословом Патријарха српског Порфирија, Радио „Слово љубве” организује у понедељак, 18. маја 2026, представљање књиге „Редни број смрти”, у Светосавском културном и медијском центру Српске Православне Цркве у Земуну. Догађај ће бити одржан у Свечаној дворани „Патријарх Лукијан Богдановић” са почетком у 18 часова.

Публикација носи поднаслов „Именословник 11.219 козарачке деце старости 6-7 година, чије су животе од 1941. до 1945. на најсуровији начин угасили Хитлерови војници и Павелићеве усташе”. Реч је о репринт издању специјалног броја листа „Борба” из 1988. године, које је приредило Удружење грађана „Јадовно 1941” из Београда, уз саиздавача „Прометеј” из Новог Сада.

Именослов деце с Козаре убијене у логорима Независне Државе Хрватске сакупио је Драгоје Лукић, који је ту грађу сачувао од заборава као сведочанство о страдању српског народа током Другог светског рата. Поред српског издања, Удружење „Јадовно 1941” објавило је и верзије књиге на руском и енглеском језику.

О књизи ће говорити викарни Епископ марчански Сава, председник Удружења „Јадовно 1941” Момчило Мирић и саиздавач Зоран Колунџија.

У предговору књиге историчар др Немања Девић истиче да „у теми деца-жртве нема и не сме бити ни политике ни идеологије”, подсећајући на речи Достојевског да „сви идеали овог света не вреде сузе једног детета”. Он наглашава да је питање страдања деце и ћутања о тим злочинима пре свега питање савести и одговорности.

Он додаје и да је питање одговорности и на онима који су деценијама ћутали о страдању деце у логорима НДХ.

поручује Девић.

Он је питање страдања српске деце назвао питањем „par excellence питање савести и Хрвата и Срба“.

СПН је раније писао да је изложба највећих Хиландарских светиња отворена у Београду.

Pročitajte takođe

Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 1 део

Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.

Свети Вид: исцелитељ, заштитник очију и страдалник за Христа

Светитељ, који је дубоко уткан и урођен у српској народној традицији.

Видовдан:празник као идентитет једног народа 2.део

Видовдан има посебно значење у свести нашег народа. Значење толико посебно да је урезан у душу и памћење српског народа и тако одјекује већ вековима кроз нашу историју скоро у правилним ритмовима. И сваки пут се тог датума српском народу деси нешто судбоносно, нешто преломно.

Видовдан:празник као идентитет једног народа 1 део

Видовдан има посебно значење у свести нашег народа. Значење толико посебно да је урезан у душу и памћење српског народа и тако одјекује већ вековима кроз нашу историју скоро у правилним ритмовима. И сваки пут се тог датума српском народу деси нешто судбоносно, нешто преломно.

Крв за камен: више од милион живота за неколико километара стена

На планинским висовима изнад реке Соче вођене су неке од најкрвавијих битака Првог светског рата, које су однеле више од милион душа.

Непознати „детаљи“ о победи у Великом рату пред публиком у „Прометеју“

Ексклузивно: У „Прометеју“ у Новом Саду одржана је промоција књиге о улози Срба из Аустроугарске у победи у Великом рату аутора др Милана Мицића, историчара и књижевника.