Зворник се сећа хероја: мучени српски борци постају новомученици

Парастос мученички настрадалим војницима Војске Републике Српске. Фото: Срна

На Глођанском брду код Зворника данас, 6. новембра 2025, служен је помен и положени венци у знак сећања на 126 припадника Војске Републике Српске које су 6. новембра 1992. на свиреп начин убили припадници тзв. Армије БиХ.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић подсетио је да жртве које су положиле живот за Републику Српску не смеју бити заборављене и упитао када ће правосуђе БиХ коначно процесуирати починиоце злочина на Глођанском брду. Он је нагласио да „српске жртве нису добиле заслужену правду“ и да је досадашња пракса показала да сарајевске институције суде само Србима, док злочине над српским народом игноришу.

Председник зворничке организације заробљених и погинулих бораца Миливоје Марковић подсетио је на стравичне призоре са места злочина, где су нађени ланци, жица и ексери којима су заробљени борци били мучени. Он је поручио да је Тужилаштву БиХ достављена обимна документација о починиоцима, али да до данас није било реакције.

Владимир Стевановић из Зворника, који већ више од три деценије тражи посмртне остатке свог оца, рекао је да се сумња да су тела убијених бораца премештана како би се трагови злочина сакрили.

„Пронашли смо одећу коју је носио, али ниједну кост. Све указује да су посмртни остаци премјештени“, испричао је Стевановић.

Свештеник Милош Зекановић објавио је да је Српска Православна Црква донела одлуку да страдали на Глођанском брду буду убројани у ред мученика и новомученика Зворничко-тузланске епархије.

„Од данас ћемо им се молити као светитељима Божијим“, поручио је он.

Венце и цвеће на спомен-обележје положиле су породице погинулих, представници Борачке организације Републике Српске, јединица Војске Републике Српске и локалних заједница. Потрага за девет несталих бораца са Глођанског брда и даље траје.

Глођанско брдо - пример срамотног понашања Тужилаштва БиХ у очима грађана Српске

На Глођанском брду код Зворника 6. новембра 1992. извршен је један од најстрашнијих злочина над припадницима Војске Републике Српске. Тад је у непојмљивом зверству убијено 126 српских бораца, а за тај злочин ни после три деценије нико није одговарао.

Заробљени српски борци били су мучени, живи разапињани и прикивани ексерима за дрвеће, одсецани су им екстремитети, а тела затим унакажавана на најсвирепији начин.

Миливоје Марковић је у време обележавања годишњице 2024. говорио да постоје сведочења и медицински налази који потврђују размере злочина.

Сарајевско Тужилаштво, без обзира на природу злочина и жртве свирепог иживљавања, тај злочин и даље квалификује као „војни циљ“. Марковић је тада истакао да такав став нема никакво утемељење у праву нити у моралу, јер је реч о масовном убиству заробљених људи који нису представљали борбену претњу.

„Био сам на месту злочина и видео сам како су ти људи страдали. То је документовано у налазима покојног генерала Зорана Станковића“, подсетио је Марковић и додао да се Тужилаштво БиХ никада није озбиљно позабавило овим случајем.

И Марковић сматра да сарајевске правосудне институције својим ћутањем штите злочине почињене над Србима, док се истовремено против припадника српског народа воде дуготрајни процеси и изричу строге казне.

„Не тражимо заштиту злочинаца, већ једнаку правду за све“, нагласио је тада Марковић.

Понашање правосудних органа БиХ очигледно подрива поверење у правду и шаље поруку да су српске жртве мање вредне.

СПН је раније писао да ће у Општини Братунац почети изградња меморијалног комплеска Србима из Подриња и Бирча убијених у ратовима 20. века.

Pročitajte takođe