Свети Дионисије Ареопагит о виђењу Светог Карпа

Свети апостол Карп. Фото: Чудо
Један од Седамдесеторице Христових ученика, Свети апостол Карп Веријски, био је епископ у једном малоазијском граду и познат по строгости и ревности у вери. Једном, док је служио свету Литургију, сетио се човека који је отпадао од хришћанске заједнице и обмањивао вернике. У својој ревности, Карп се молио Богу да таквог човека казни, да га гром обори са лица земље.
Тада је, по сведочењу Светог Дионисија, Карп имао чудесно виђење: изненада се небо отворило, и он је видео Господа Исуса Христа у слави, окруженом анђелима. На земљи је, међутим, видео ђавола који је покушавао да повуче грешника у бездан. У тренутку када је Карп желео да помогне ђаволу и гурне грешника у таму, Господ му се обратио и рекао: "Боље биј мене, јер сам готов да поново будем распет за спасење људи, еда би само људи омрзнули грехе своје. Расуди сам, је ли пријатније живети са аждајом у провалији, него са Богом и са Његовим благим и човекољубивим ангелима?"
Ове речи су дубоко потресле Карпа. Он је схватио да нико нема право да осуђује ближњег, јер се Христос распео за све, и за праведнике и за грешнике. Дионисије овај догађај наводи као пример хришћанске љубави која превазилази правду и која тражи спасење, а не осуду човека.
Поука те визије остала је једна од најдубљих у хришћанској традицији: да се хришћанин никада не моли за погибију другога, већ за његово покајање и спасење.
Дионисије, тумачећи Карпово виђење, истиче да је „Божија љубав оно што приводи све постојање ка добру, а човекова строгост без љубави не може донети плод спасења“.
СПН је раније писао о поуци против псовке старца Саве Псково-печерског.
Pročitajte takođe
Други косовски бој 1448: Судбоносни окршај хришћана и муслимана
Битка на Косову 1448. године означила је нови суров покушај хришћанске Европе да заустави османско напредовање и трајно је изменила геополитичку судбину Балкана.
Чедомиљ Мијатовић: Српски дипломата, историчар и чувар Цркве
Чедомиљ Мијатовић, знаменити српски дипломата, историчар и државник, посветио је свој живот одбрани националних интереса и очувању православне верске баштине.
Надежда Петровић: Сликарка која је променила српску уметност
Рођењем Надежде Петровић 12. октобра 1873. године, српска култура добила је велику уметницу чији су модернистички рад и патриотизам трајно обележили историју нашег народа.
Марсејски атентат: Пуцањ у краља који је потресао Европу
Убиство краља Александра Карађорђевића у Марсеју 9. октобра 1934. године изменило је ток балканске историје и уздрмало крхки европски мир у уводу новог светског рата.
Најава Великог рата: Аустроугарска анексија Босне и Херцеговине
Анексија Босне и Херцеговине 5. октобра 1908. године гурнула је Европу на ивицу рата, поставивши темеље за Први светски рат који је избио свега шест година касније.
Ослобођење Лознице 1810. године: Велика победа устаника
На дан 2. октобра 1810. године српски устаници предвођени Карађорђем ослободили су Лозницу и извојевали једну од највећих победа у Првом српском устанку.