Факултет српских студија поделио јавност у Србији

Полемике у јавности не престају. Фото: СПН

Идеја да Србија добије Факултет српских студија у Нишу, који би окупио катедре за историју, србистику и славистику, изазвала је оштре поделе у јавности. Док присталице тај потез виде као дуго очекивани корак ка очувању националног идентитета, други га оцењују као повратак у „ретроградни национализам“.

Проф. др Дејан Антић са Универзитета у Нишу оценио је да се критике најчешће заснивају на идеолошким предрасудама.

„Леволиберални кругови тешко прихватају да у Србији постоји институција која ће систематски изучавати сопствену културу и језик. Али у Хрватској, на пример, Факултет хрватских студија делује већ три деценије без икаквих спорова“, нагласио је он.

Према мишљењу заговорника пројекта, нови факултет треба да буде национални центар за хуманистичке и идентитетске науке, а не инструмент политичке идеологије. У документима Министарства просвете наглашено је да циљ није „издвајање по националном принципу“, већ стварање институције која ће на академском нивоу чувати и унапређивати језичко, културно и историјско наслеђе Србије.

Ипак, противници иницијативе, као што је професор у пензији Ђокица Јовановић, сматрају да постоји опасност од „приплитања политике и науке“ и постављају питање да ли ће факултет заиста бити академски аутономан.

 „У оваквом поступку формирања факултета видим покушај нагризања државног универзитета, који није ни подобан ни послушан према власти. Аутономија је, дакле, могућа, али само као фасада“, оцењује Јовановић. Он сматра да се тиме уводи пракса „обрнутог тоталитаризма“, у којој формална слобода високог образовања прикрива политички надзор.

Заговорници одговарају да би такве бојазни биле оправдане једино када би се исти критеријуми примењивали и на бројне европске универзитете са националним студијама.

Расправа о Факултету српских студија, која се из академске сфере прелила у медијски простор, показује дубоке идеолошке расцепе у српском друштву. Док једни у њему виде темељ културног саморазумевања, други га доживљавају као инструмент државног идентитетског пројекта.

Досад, СПН је писао о ставовима иницијатора идеје, проф. др Славише Недељковића, који је рекао да је Факултет српских студија у Нишу институција која ће системски чувати национални идентитет и културно памћење.

Pročitajte takođe