Сећање на Владимира Матијевића: 96 година од смрти једног од највећих српских добротвора

Владимир Матијевић, велики српски добротвор. Фото: Привредник
На данашњи дан, 7. септембра 1929, упокојио се Владимир Матијевић, један од најзначајнијих српских добротвора у последња три века. Његово дело, засновано на вредностима хуманости, пожртвованости и моралне узвишености, живи кроз институцију коју је основао – Српско привредно друштво „Привредник“.
Тим поводом, 6. септембра 2025, на Новом гробљу у Београду одржан је парастос, који је служио Патријарх српски Порфирије. Молитвеном скупу присуствовали су Никола Лунић, председник СПД „Привредник” из Загреба, Сања Петрић и Слађана Иванежа из Фондације „Привредник” из Новог Сада, као и представници медија, бивши стипендисти и поштоваоци Матијевићевог дела.
Парастос је одржан крај споменика који су питомци „Привредника“ 1975. подигли Владимиру и његовој супрузи Паулини, изразивши тако вечну захвалност оснивачу који је свој живот посветио подизању и образовању младих.
Ко је био Владимир Матијевић?
Владимир Матијевић био је идејни творац и оснивач Српског привредног друштва „Привредник“. Остао је упамћен као један од највећих српских добротвора. Његово животно дело је пример хуманости, човекољубља и моралне узвишености.
Допринос Владимира Матијевића видљив је не само у подстицању просвете и добротворног рада, већ и у промовисању вредности као што су пожртвованост, поштење и посвећеност националном добру.
Рођен је 1854. у Горњем Будачком, селу у близини Карловца на Кордуну, као треће дете у деветочланој породици. Током школовања, значајан утицај на његово формирање имао је прота Никола Беговић, истакнути просветни радник и национални делатник, који му је предавао веронауку. Беговићева личност и деловање дубоко су утицали на Матијевићево осећање припадности српском народу и будуће залагање за његово економско и културно јачање.
После основног образовања у Карловцу, наставио је школовање у Бечу и успешно завршио Високу трговачку школу. Као млад, са изразито изграђеним родољубљем, добровољно се пријавио у српску војску и учествовао у Српско-турском рату 1876. године.
У Загребу је 1895, заједно са сарадницима Исидором Добровићем, Николом Ћуком, Лазарем Лађевићем и др Ливијем Радивојевићем, основао Српску банку – прву значајну финансијску институцију Срба у Аустроугарској. Управо та банка ће дати највећи прилог при оснивању „Привредника“ 1897.
Идеја о оснивању Српског привредног друштва „Привредник“ потекла је од Матијевића током његових путовања по српским крајевима у оквиру Аустроугарске. Суочен са дубоким сиромаштвом, политичком обесправљеношћу и културном заосталошћу српског живља, схватио је да је образовање младих кључ за промену.
Тако је „Привредник” основан с јасном мисијом: проналазити способне, али сиромашне дечаке са села и упућивати их на изучавање заната и трговине.
Најважнији сарадници у овом процесу били су сеоски учитељи и свештеници. До почетка Првог светског рата кроз „Привредник” је прошло више од 10.000 питомаца. Многи од њих постају истакнути трговци, занатлије, родољуби – неки и добровољци у српској војсци, од којих је око две стотине изгубило живот у рату.
О томе колико је „Привредник” значио сведоче и речи Михајла Пупина.
"Наш дични ’Привредник’ je створио чудеса у сваком правцу српског друштвеног и привредног препорода.” - Михаило Пупин
Пупин је „Привреднику” оставио целокупну своју заоставштину уз налог да се формира Фонд „Михаило Пупин”. Међу великим добротворима и пријатељима друштва били су и Никола Тесла, Милош Црњански, Никола Пашић.
Након Великог рата и великог броја сирочади, 1922. Матијевић премешта рад „Привредника” у Београд, на позив бројних институција и појединаца.
У знак признања, краљ Александар I Карађорђевић 1929. лично посећује „Привредник” и преузима покровитељство над радом фонда.
Матијевић умире исте године, 7. септембра, у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу.
Дело Владимира Матијевића данас је наслеђе које живи
Иако је његов допринос немерљив, споменици његовог дела полако нестају из јавног простора. Једини јавни траг његовог имена у Београду данас је натпис на фасади Дома ученика средњих школа у Лазаревићевој улици, који је саграђен из његовог фонда 1930. године. Биста која је некада красила свечану салу дома данас више није тамо.
Слично је и с његовим даровима у бројним другим градовима, широм некадашње Југославије. Од мноштва зграда које је изградио и даровао, данас се ретко где сачувао траг о томе ко их је даровао народу. Многи домови за ученике и студенте и дан данас служе истој сврси, али нигде се не види име дародавца.
Упркос томе, мисија коју је поставио наставља да живи. Српско привредно друштво „Привредник” данас делује у Загребу, Новом Саду и Београду, а својим програмима подржава школовање и лични развој младих, првенствено у руралним срединама где живе Срби.
Председник СПД „Привредник” из Загреба Никола Лунић у интервјуу за ТВ Храм истакао је:
„Прошле школске/академске године имали смо 140 стипендиста, што ученика, што студената. Та стипендија ученицима помаже да заврше школовање, сачувају свој српски језик и културу. Ту их посебно ‘Привредник’ покушава подржати с обзиром да ‘Привредник’ у Загребу делује у специфичним околностима, где нажалост ни данас није баш лако бити Србин. Посебно се то одражава на младе људе. ‘Привредник’ покушава да с нашег народа скине ту стигму да је неко за нешто крив. Покушавамо посебно младе људе подстаћи да се осећају слободно и да се поносе што су Срби.“
Под слоганом „Рад – Штедња – Честитост”, који и данас води рад друштва, „Привредник” остаје ослонац за младе генерације. Његова врата отворена су свима који желе да се образују, раде и служе заједници, без обзира на националност или вероисповест.
Наслеђе Владимира Матијевића тако и даље светли као пример несебичности, далековидости и љубави према народу – баш онако како га је водила Христова реч:
„Ко хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.”
Владимиру Матијевићу много је у његовом доброчинству помагала и његова супруга Паулина.
СПН је раније писао и о раду Фонда Задужбине Симе А. Игуманова, који подржава младе људе и њихово образовање и породице.
Pročitajte takođe
Како је Света Јефимија Халкидонска заслужила небо
У време Диоклецијановог прогона хришћана, млада Јефимија из Халкидона одбила је да се поклони идолима. Остала је непоколебљива и пред најтежим мукама.
Како је пронађен и сачуван Часни Крст?
Воздвижење Часног Крста, у народу познато као Крстовдан, велики је хришћански празник који се слави 27. септембра.
Свети Јоаким и Ана: Како су смирење и нада донели радост свету
Прича о светим праведним Богородитељима Јоакиму и Ани сведочи о томе како Божија љубав преображава патњу у радост, а искрена молитва и вера не остају без одговора.
У загрљају Пресвете Богородице
Ко зна зашто је то добро, воли да каже наш народ. Баш то сам ја помислио пре него што сам се са породицом упутио у Тумане.
Рођење Пресвете Богородице: Почетак нашег спасења
Празник Рођења Пресвете Богородице открива нам дубоку тајну спасења. Из смирене молитве праведних Јоакима и Ане рађа се Богомајка, доносећи свету вечну радост.
Пастир који није напустио стадо: Свети митрополит Петар Дабробосански
Свети митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) остао је вечни симбол непоколебљиве вере и жртвене љубави, деливши до последњег часа страдање и судбину српског народа у Босни и Херцеговини.