Мартовски погром на Косову и Метохији, 21. годишњица – Манастир Девич

Рушевине манастира Девич изграђеног око 1434 године. Фото: различити извори

Епархија рашко-призренска 18. марта 2004. примила је информацију да је КФОР евакуисао монахиње из манастира Девич код Србице, који је окружило најмање 1000 наоружаних Албанаца. Чим су монахиње евакуисане, манастир је опљачкан и спаљен.

Једна од највећих српских православних светиња остала је у манастиру – кивот са моштима светог Јоаникија Девичког чудотворца.

Светац је почео да се подвизава у истој пештери у којој се пре њега подвизавао св. Петар Коришки у близини Призрена. Кад се његова слава почела ширити међу људима, Јоаникије бежи у густу шуму код Дренице, да се сакрије од људи. Он је ту провео много година у самоћи, ћутању и молитви.

Боравио је у једној шупљој букви, где ће четири године после његове смрти, деспот Ђурађ Бранковић подићи велелепан манастир у његову част (око 1434) и назвати га по ћерки-девици, коју је светац излечио кад је изгубила разум.

Велики подвижник, Јоаникије био је познат као исцелитељ свих болести. Његове чудотворне мошти чувале су се у зиданом кивоту у манастиру.

У списима из 1455, по турском попису, манастир Девич спомиње се као црква Деве Марије.

 

На фотографијама уништеног манастира из 2004, нажалост је и слика разваљеног кивота где су мошти оскрнављене, а све што се налазило у зидинама манастира је поругано, разбијено, или запаљено.

Чак су и крстови на манастирском гробљу, као и на многим српским гробљима, оборени и поругани.

Ипак, погром 2004. кад је манастир уништен није једини случај кад је он паљен и пљачкан у скоријој историји – само од доласка КФОР-а на Косово и Метохију у јуну 1999, манастир је више пута претрпео вандалске нападе, пожаре и пљачке.

Ипак, на чудесан начин, манастир је васкрсао и обнавља се, тамо су се вратиле монахиње на челу с мати Анастасијом.

Црква је у потпуности обновљена – кров, зидови, подови. Обновљен је и звоник. Иако су фреске оригиналног живописа из 1578, као и оне настале касније, уништаване у више наврата, радове на обнови живописа извела је СПЦ и сам манастир Девич.

И кивот с моштима светог Јоаникија је у манастиру и ту исцељење и данас траже многи људи. И не само верујући православци.

Међутим, сестринство манастира ни данас нема мир и потпуну безбедност. Манастирска шума се немилице сече, око манастира се чује пуцњава, нису реткост ни провокације кад се монахиње крећу изван манастира.

Због безбедности манастира, каже сестринство, веома је битно завршити оградне зидове око манастира и манастирских имања.

Pročitajte takođe

Три живота – један завет: на вечној стражи на Зејтинлику

Ђорђе је недуго пред крај живота успео да добије српски пасош. Испунила му се и друга жеља: био је сахрањен на Зејтинлику, где је цео живот „'одио међ јунацима“, примао наше ходочаснике.

Упознавање са српским наслеђем у Санкт Петербургу

Неке ситуације у животу се једноставно десе и поклопе како никада нисмо могли ни да замислимо нити да се надамо. Једно је сигурно у животу случајности не постоје.

Пећка кандила

Песма „Пећка кандила“ Жељка С. Самарџића Панонца својеврстан је споменик спеван у данашње време, који је још једна изванредна сублимација народних нада и вере која нас је држала кроз векове.

"Песма Светом кнезу Лазару" владике Николаја Велимировића

Представљамо вам још једну изванредно дубоку песму за коју је стихове написао свети владика Николај Велимировић – то је „Песма светом кнезу Лазару“.

Песма о Видовдану

Представљамо вам „Песму о Видовдану“ песника, богослова и свештеника с Косова и Метохије, Милутина Попадића.

Ниш – град римског Императора и Хришћанског свеца

Константин Велики био је римски цар познат по томе што је донео две судбоносне одлуке које су промениле ток европске историје.