Мартовски погром на Косову и Метохији, 21. годишњица – Манастир Девич

Рушевине манастира Девич изграђеног око 1434 године. Фото: различити извори

Епархија рашко-призренска 18. марта 2004. примила је информацију да је КФОР евакуисао монахиње из манастира Девич код Србице, који је окружило најмање 1000 наоружаних Албанаца. Чим су монахиње евакуисане, манастир је опљачкан и спаљен.

Једна од највећих српских православних светиња остала је у манастиру – кивот са моштима светог Јоаникија Девичког чудотворца.

Светац је почео да се подвизава у истој пештери у којој се пре њега подвизавао св. Петар Коришки у близини Призрена. Кад се његова слава почела ширити међу људима, Јоаникије бежи у густу шуму код Дренице, да се сакрије од људи. Он је ту провео много година у самоћи, ћутању и молитви.

Боравио је у једној шупљој букви, где ће четири године после његове смрти, деспот Ђурађ Бранковић подићи велелепан манастир у његову част (око 1434) и назвати га по ћерки-девици, коју је светац излечио кад је изгубила разум.

Велики подвижник, Јоаникије био је познат као исцелитељ свих болести. Његове чудотворне мошти чувале су се у зиданом кивоту у манастиру.

У списима из 1455, по турском попису, манастир Девич спомиње се као црква Деве Марије.

 

На фотографијама уништеног манастира из 2004, нажалост је и слика разваљеног кивота где су мошти оскрнављене, а све што се налазило у зидинама манастира је поругано, разбијено, или запаљено.

Чак су и крстови на манастирском гробљу, као и на многим српским гробљима, оборени и поругани.

Ипак, погром 2004. кад је манастир уништен није једини случај кад је он паљен и пљачкан у скоријој историји – само од доласка КФОР-а на Косово и Метохију у јуну 1999, манастир је више пута претрпео вандалске нападе, пожаре и пљачке.

Ипак, на чудесан начин, манастир је васкрсао и обнавља се, тамо су се вратиле монахиње на челу с мати Анастасијом.

Црква је у потпуности обновљена – кров, зидови, подови. Обновљен је и звоник. Иако су фреске оригиналног живописа из 1578, као и оне настале касније, уништаване у више наврата, радове на обнови живописа извела је СПЦ и сам манастир Девич.

И кивот с моштима светог Јоаникија је у манастиру и ту исцељење и данас траже многи људи. И не само верујући православци.

Међутим, сестринство манастира ни данас нема мир и потпуну безбедност. Манастирска шума се немилице сече, око манастира се чује пуцњава, нису реткост ни провокације кад се монахиње крећу изван манастира.

Због безбедности манастира, каже сестринство, веома је битно завршити оградне зидове око манастира и манастирских имања.

Pročitajte takođe

Вера и обичаји: васкршње јаје као символ – зашто чувамо прво црвено јаје?

Васкршња јаја један су од најпрепознатљивијих хришћанских обичаја, а посебно место у нашој традицији има „чуваркућа“ – прво јаје које, по веровању, штити дом и укућане.

Између космоса и ратова: човек пред истим питањем као и пре

Док свет прати нову мисију ка Месецу, човечанство се суочава са сопственим противречностима – технолошким напретком и неспособношћу да превазиђе сукобе.

Врбица: лазарице, дечја игра, молитва и песма – како Срби славе Врбицу

Врбица, или Лазарева субота, у Србији се слави врбовим гранчицама, литијама и лазарицама, као дан духовне, народне и дечје радости.

Књига Џона Бера књига о св. Јовану Богослову доступна на српском језику

Издаваштво Епархије жичке објавило српско издање важне књиге егзегезе аутора Џона Бера, чувеног православног свештеника и теолога.

Од мировњака до легенде: Како је Марк Леже помагао Србима повратницима

Марк Данијел Леже је Канађанин који је српским повратницима у Ливањском пољу био велики добротвор кад нису имали помоћ ниоткуда.

Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици

Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.