Српски манастир у Словенији свечано прославио славу
У манастиру Рођења Пресвете Богородице у Долењим Лакницама код Новог Места у Словенији прослављена је манастирска слава.
У недељу, 20. септембра, у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Долењим Лакницама код Новог Места у Словенији прослављена је манастирска слава.
Свету архијерејску литургију служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење протојереја-ставрофора Александра Обрадовића, пароха љубљанског, и загребачког ђакона Миладина Андрића.
Беседећи о празнику и јеванђелској причи о талантима, епископ Кирило је истакао да човек многе важне ствари у животу прима као дар, али да дар није довољно само примити – потребно је за њега благодарити и умножавати га.
Подсетивши на прародитеље у рају, казао је да су они примили велики дар заједнице са Богом, али су га непослушношћу изгубили. Човечанство је потом дуго тражило пут ка небу, често на погрешан начин, што је владика повезао са библијском сликом Вавилонске куле.
Говорећи о савременом човеку и његовим великим технолошким достигнућима, указао је да ни освајање свемира само по себи не даје одговор на најдубље питање човековог постојања.
„Чему то све? Свакако, нешто се сазнало ново, али да ли нам то знање користи за онај суштински циљ?“, упитао је владика.
Насупрот спољашњем трагању за небом, подсетио је на веру Аврама и изабраног народа, који је кроз векове чувао „бисер“ вере. Управо тај пут, преко Аврама, Исака, Јакова, Давида, пророка и праведних Јоакима и Ане, води до Дјеве Марије.
Епископ Кирило је посебно говорио о скривеном животу Пресвете Богородице. У мерилима савременог света, казао је, она није била позната, није имала никакву спољашњу славу нити средства којима се данас стиче популарност, али је управо њену чистоту и унутрашњи живот видио Бог.
„Дјева Марија, девојчица скривеног духовног живота – ко је њу запазио? Управо такву Марију чисте душе запазио је Господ“, рекао је.
Кроз њу је, нагласио је, човечанству отворен пут ка истинском небу – не видљивом небу и свемирским пространствима, него ка заједници са Богом, „са плавим небом, небом изнад небеса, изнад свега створенога”.
Пресвета Богородица постала је она кроз коју је људска природа примљена у тајну Оваплоћења Сина Божијег.
Говорећи затим о духовном рођењу човека, владика је празник повезао са Христовим речима Никодиму о рођењу „водом и Духом“. Крштење је, казао је, почетак тог духовног живота, али не и његов завршетак.
„Крштење су тек врата која нас уводе у ту тајну духовног рођења. То је тај таланат који нам Господ даје и који треба развијати“, нагласио је.
Зато, додао је, није довољно задовољити се чињеницом да је човек крштен. Благодат примљена на крштењу треба да се остварује и умножава током читавог живота.
„Ми падамо, устајемо, кајемо се. То је борба све до посљедњег издисаја за добијање Царства небеског“, казао је епископ Кирило.
Посебан део беседе посветио је унутрашњој борби са помислима. Према светоотачком искуству, подсетио је, свако зло дело најпре почиње као мисао коју човек или одбацује или прихвата.
„Прво нам долази лоша помисао коју ми одбацујемо или прихватамо. Ако је прихватимо, она у нама може да изазове такво расположење да почнемо да урадимо нешто што је лоше“, рекао је, подсетивши и на учење старца Тадеја о значају човекових мисли.
У том контексту владика се осврнуо и на време које млади проводе на друштвеним мрежама и уз садржаје који им, како је казао, могу кварити расуђивање и унутрашњи живот. Родитеље је позвао да нарочито у осетљивом периоду одрастања помогну деци да науче да разликују добро од зла и да не допусте да им живот обликују искључиво виртуелни садржаји.
Празник Рођења Пресвете Богородице, наставио је, враћа хришћане и значају породице. Подсетио је на праведне Јоакима и Ану, који ни у дугогодишњој бездетности и понижењу нису пали у очајање, него су оно што их је снашло прихватили са вером и покајањем.
„Бог је видео то покајање Јоакима и Ане и даровао им дете које славе сви родови до краја света“, казао је.
Закључујући беседу, епископ Кирило је још једном супротставио спољашњу повезаност савременог човека истинској духовној заједници са Богом. Као што се савремени уређаји повезују невидљивим сигналима, казао је, тако је човек способан да прими нешто много веће – благодат Божију која га сједињује са стварношћу која превазилази све видљиво.
„Око не виде, ухо не чу и у срце човеку не дође оно што је Бог припремио онима који Га љубе“, подсетио је владика, завршивши молитвом Пресветој Богородици и њеним праведним родитељима Јоакиму и Ани.
Сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Александар Обрадовић, честитајући славу сестри Касијани, сестринству и свима окупљенима, говорећи о манастиру као светињи која још увек расте и изграђује се. Подсетио је да Црква у току године посебно празнује само три рођења – Рођење Господа Исуса Христа, Рођење Пресвете Богородице и Рођење Светог Јована Крститеља.
Говорећи о Малој Госпојини, истакао је да је Пресвета Богородица најчистији плод који је људски род принео Богу и да кроз њу Господ Исус Христос прима људску природу. Подсетивши на речи Светог Јустина Ћелијског о месту Пресвете Богородице у домостроју спасења, отац Александар је нагласио да њено рођење доноси радост целој васељени јер се кроз њу припрема долазак Спаситеља света.
Осврнуо се и на изградњу малог параклиса у манастиру и захвалио свима који помажу сестринству и светињи, како својим радом тако и материјалном подршком. Повезујући то са јеванђелском причом о Марти и Марији, подсјетио је да је Марија изабрала „бољи део“, слушајући Господа и хранећи се духовном храном, али да је за живот Цркве потребан и Мартин труд – конкретно служење, гостопримство и старање о ономе што је неопходно.
Захвалио је овогодишњим кумовима славе Далибору и Браниславу, као и свима који су учествовали у припреми славског сабрања, а благословио је и преузимање кумства за наредну годину.
Раније је СПН писао како је епископ Пајсије служио Литургију на слави Цетињског манастира.
