Схиархимандрит Гаврило: Сва слава припада једино Богу
Схиархимандрит Гаврило (Бунге) говори о страдању монаха Варсануфија у Свјатогорској лаври, верности УПЦ и одговорности црквених поглавара пред историјом.
Познати православни богослов и аутор дела о молитви и монашком животу, схиархимандрит Гаврило (Бунге) говорио је о убиству монаха Варсануфија у Свјатогорској лаври, страдању Украјинске Православне Цркве и питањима црквених подела која, према његовим речима, остају отворена пред историјом. Интервју је дао за СПН Немачке.
Схиархимандрит Гаврило више од четири деценије живи у испосници Воздвижења Часног Крста у Роверeду, у италијанском делу Швајцарске, где прима људе који долазе на исповест, причешће и духовни разговор. У интервјуу је посебно говорио о верности монаха и верника канонске УПЦ у условима, како је навео, дугогодишњих прогона.
Поклоници из целе Европе примају Свето Причешће у испосници Воздвижења Часног Крста. Фото: СПН
Повод за разговор било је убиство монаха Варсануфија у Свјатогорској лаври 23. августа 2026. Према доступним информацијама, група за сада неидентификованих лица напала је братију лавре. Монах Варсануфије је убијен, док су монах Григорије и искушеник Андреј тешко повређени. Према сведочењу једног од преживелих, нападачи су били у војним униформама и захтевали одговор на поздрав „Слава Украјини!“
Отац Гаврило (Бунге) рекао је да га је посебно потресла верност монаха који, како је навео, нису спремни да се одрекну своје вере чак ни када их то може коштати живота.
„Дубоко сам задивљен верношћу наше браће која у најтежим околностима остају верна све до смрти – буквално до смрти. Јер тај монах је без икаквих проблема могао да спасе свој живот да је пристао на захтев својих убица. Али није то учинио“,
рекао је он.
Према речима швајцарског монаха, одговор убијеног Варсануфија представљао је сведочење његове хришћанске вере.
„Одговорио је као хришћанин. А сва слава припада једино Богу. То ме дубоко потреса и морам да кажем да сам поносан што сам и сам члан те Цркве“,
навео је отац Гаврило.
Говорећи о страдању канонске УПЦ, он је рекао да прогони, по његовом виђењу, трају годинама и да су почели 2014. Посебно је истакао свештенство и вернике који су, како је навео, остали верни својој Цркви иако би им било лакше да су је напустили.
Као пример навео је митрополита Лонгина, за кога је рекао да је претрпео физичко насиље:
„Верност коју показују и свештенство и верници припада златним страницама историје Цркве. Знате, као историчар, ја увек све посматрам из историјске перспективе. Наравно, не знам да ли сами људи у потпуности схватају значај онога што се дешава. Али они остају верни својој вери и својој канонској Цркви, иако би имали много користи када јој не би били верни. Радије пристају да буду пребијени – као митрополит Лонгин.
Никада раније нисам видео човека са две тако огромне модрице око очију. Нисам ни знао да је тако нешто уопште могуће. Познајем његов манастир, био сам тамо, али митрополит Лонгин тада није био тамо.“
Схиархимандрит се с топлином сећа и митрополита Арсенија, који је, према његовим речима, обновио манастир практично од темеља и потом провео две године у затвору:
„Мислим и на јадног, мени веома драгог митрополита Арсенија, који је тај манастир практично поново изградио ни из чега. Све је то документовано, на интернету постоји довољно материјала о томе. Најпре је постао архимандрит тог новог, обновљеног манастира, а касније митрополит.
Он је издржао две године затвора и није дозволио да буде сломљен. При томе је веома смирен и мирољубив човек. На крају је пуштен у кућни притвор – вероватно зато што су се плашили да би могао да умре у затвору. А то би, наравно, веома лоше изгледало. Знам где се сада налази. Али шта је тај човек морао да осећа када је видео фотографије и сазнао за убиство монаха?“
Отац Гаврило је говорио и о страдању монаха у рату. Присетио се тренутка када је митрополит Арсеније сам служио опело монаху који је погинуо раније, након што је граната погодила манастир.
„И данас се сећам какав је био – не очајан или клонуо духом, већ дубоко потресен – када је морао да служи опело једном од монаха који је погинуо када је случајна граната погодила манастир. И данас то видим пред очима.
Он сам је служио опело у цркви – у сузама. А сада се ово догодило. Тада је била несрећа, није се догодило намерно. А сада је овај монах намерно и на свиреп начин убијен. То је страшно“,
рекао је Гаврило.
На питање да ли убијеног монаха Варсануфија сматра мучеником, Гаврило је одговорио да је његов лични став да би монах требало да буде прослављен као мученик.
„Ја лично сматрам да је убијени монах мученик и да управо као мученик треба да буде прослављен. Он је положио свој живот за Христа“,
рекао је он.
Говорећи о будућем историјском суду о догађајима у Украјини, Гаврило је рекао да се документи и сведочанства не могу у потпуности избрисати и да ће, по његовом мишљењу, остати довољно материјала за реконструкцију догађаја.
„Можете уништити колико год докумената желите, увек ће остати довољно материјала да се реконструише ток неког сукоба или других догађаја“,
рекао је он.
У том контексту говорио је и о црквеном питању у Украјини и улози патријарха Вартоломеја. Гаврило је изнео тврдњу да цариградски патријарх није деловао добровољно, већ да је, како је навео, био изложен снажном притиску из Сједињених Америчких Држава.
Схиархимандрит Гаврило је у наставку критиковао црквене поглаваре који су, према његовом мишљењу, прихватили политичке и друге притиске, постављајући питање како ће њихове одлуке бити оцењене у историји Цркве.
Ипак, нагласио је да коначни суд не припада људима.
„Хвала Богу, ми нисмо судије својој браћи. Христос једини свима суди. Не знам по којим бих критеријумима могао да донесем праведан суд. Хвала Богу што то није мој задатак“,
рекао је отац Гаврило.
На крају разговора, он је још једном истакао своје поштовање према онима који су, како је навео, остали верни канонској УПЦ, упркос притисцима и страдањима.
„Иза нас је две хиљаде година историје Цркве. И веома добро знамо како је црквена историја на крају судила овом или оном патријарху, овом или оном папи. Увек остане довољно докумената да се касније донесе историјска оцена“,
закључио је схиархимандрит Гаврило.
СПН је раније писао да је архимандрит Хризостом из манастира Намасије назвао убиство свјатогорског монаха делом каинске злобе.
