Блаженопочившем епископу Лаврентију служен помен на Соко Граду

Епископ шабачки г. Јеротеј је служио 23. августа 2026. године на празник Светог архиђакона Лаврентија, свету Литургију у манастиру Светог Николаја Српског на Соко Граду, задужбини блаженопочившег епископа Лаврентија (Трифуновића).

На почетку свете Литургије, епископ Јеротеј је освештао антиминсе за архијерејско намесништво азбуковачко.

Сабранима се потом беседом обратио владика Јеротеј.

„Данас смо у светом Јеванђељу читали причу о богатом младићу. Из данашњег Јеванђеља видимо да је важно да се не везујемо за овој свет и то видимо још од настанка прве оне апостолске Цркве након Педесетнице. Први хришћани доносили су све своје богатство и предавали на управу апостолима, а Црква је располагала са том имовином и сви су живели у једној заједници."

Архијереј је затим истакао како временом богати људи нису желели своју имовину са другима.

"Ово је трајало неколико векова, међутим како је Црква почела да мисионари и шири се по свету, онда се срела са следећим проблемом да богати људи нису хтели да дају сву своју имовину као што је то било у апостолска времена, и онда је Црква по икономији почела да такве људе поучава да се боре да се не везују за то своје богатство тиме што ће да га дају другима да би осетили да то није њихово и да им је дато као дар да другима помажу, а у ствари најидеалније би било да се то све преда Цркви."

За крај Владика је рекао како се идеал таквог живота може видети у великим манастирима, где је сва имовина заједничка.

"Идеал таквог живота видимо у манастирима, нарочито у манастирима где живе велика братства, општежитељним манастирима, где је сва имовина заједничка. Тамо монаси немају своју приватну имовину, него је све заједничка имовина којом управља управа манастира на челу са игуманом или игуманијом и онда видите да су такви људи безбрижни као птице у пољу - могу да врше вољу Божију и испуне савршенство у духовном животу“ – беседио је владика Јеротеј.

На крају свете Литургије служио помен блаженопочившем епископу Лаврентију, чије се гробно место налази у овој светињи.

Епископ Лаврентије рођен је у селу Богоштици код Крупња, област Рађевина, на дан Светог Саве 27. јануара 1935. године. Његово световно име било је Живко. Основну школу је завршио у Крупњу, а два разреда гимназије у Лозници, православну Богословију и Богословски факултет завршио је у Београду.

У чин јерођакона рукоположен је 1958, а у чин јеромонаха 1961. године. Две и по године био је професор Богословије у манастиру Крки и истовремено парох у Ивошевцима. У епископски чин изабран је 1. јуна 1967, а хиротонисан 16. августа 1967. у Саборној цркви у Београду. Од 1967. до 1969. године био је викарни епископ моравички у Београду.

Године 1969. постављен је за епископа западноевропског и аустралијског и устоличен марта 1969. у Лондону. Пошто је створио услове за формирање нове епархије у Аустралији, постављен је за Епископа у западну Европу. У Химелстиру у Немачкој основао је епархијски центар. Прво је откупио за Српску православну цркву једну већ саграђену цркву, ту је затим основао штампарију и издао дела Св. владике Николаја Велимировића и многе друге теолошке књиге. У то време дела Владике Николаја нису могла бити штампана у тадашњој Југославији. Године 1985. у Лондону је венчао принца Александра Карађорђевића и принцезу Катарину.

После пуних двадесет година епископског стажа у дијаспори Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 1989. године за епископа шабачко-ваљевског. Устоличен је у Шапцу 23. јула 1989. године. На том положају наследио је упокојеног епископа Јована Велимировића. Наставио је започету делатност свог претходника кроз мисионарску издавачку кућу „Глас Цркве“ Епархије шабачко-ваљевске, штампали су велики број књига, успоставили православну радио и тв станицу.Посветио је велику пажњу обнављању и зидању нових цркава, основао је нови манастир Соко у подножју Соко града. У склопу ове његове задужбине налази се и музеј посвећен Св. Владици Николају. Његовим залагањем пренете су мошти Св. Владике Николаја из Америке у Србију 12. маја 1991. у манастир Лелић.

На његов предлог Свети архијерејски сабор је на свом редовном заседању у мају 2006. поделио велику Епархију шабачко-ваљевску на две епархије: Шабачку са седиштем у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Од тада је господин Лаврентије шабачки епископ, а за ваљевског епископа постављен је Милутин Кнежевић, до тада аустралијско-новозеландски.

Био је епископ шабачко-ваљевски (1989—2006), епископ западноевропски (1973—1989), епископ западноевропски и аустралијски (1969—1973) и викарни епископ моравички (1967—1969).

Раније је СПН писао како је митрополит Пахомије навршио 34 године архијерејске службе.