Херцеговачки византијски хор наступио у Дубровнику
У Дубровнику се одржава манифестација Kršćansko lice kulture 2026.
Током програма манифестације Kršćansko lice kulture 2026, која од својих почетака укључује и православне хришћане, у суботу 14. марта 2026.године, у Цркви Благовештења Пресвете Богородице у Дубровнику, одржан је концерт Херцеговачког византијског хора.
Хор делује при Саборној цркви у Требињу.
Овај први целовечерњи концерт поменутог, недавно основаног, Хора, којем су присуствовали и дубровачки бискуп Роко Гласновић, те генерални викар монс. Ивица Перван, као и председник бискупског већа за културу и знаност Дамир Влашић.., отпочео је појањем Кондака храма: Возбраној Војеводје/Τη υπερμάχω στρατηγώ, на црквенословенском и грчком језику.
Након чега се обратио старешина овог храма, протопрезвитер – ставрофор Владан Перишић, указавши на традицију једногласног појања, која се на различите начине очувала, како у богослужбеној традицији Цркве на Истоку, тако и на Западу.
Ђакон Бранислав Рајковић најприје је захвалио организаторима.
Потом је публици представио музику, коју интерпретира овај Хор, те његове чланове и сам репертоар.
"Реч је о најаутентичнијем до данас сачуваном музичком изразу древне хришћанске културе, који упркос свом префиксу ‘византијски’ има одлике аудитивне естетике не искључиво хришћана са подручја некадашњег Источног, него, у извесној мери и Западног Римског царства",– рекао је ђакон.
У остатку програма уследило је извођење преосталих пет од седам композиција на репертоару: Велики прокимен Кто бог велиј јако Бог наш глас седми (мелос Петра Пелопонеског Лампадарија), затим В чермнем мори – Догматик, глас пети (мелос Манасиј Поптодоров), Девета пјесма Канона на Сретење, глас трећи (стихови препјев Николе Попмихајлова, тропари мелос ђакона Петра Козакојевића), и Стихире Пасхе, глас пети (мелос Петра Пелопонеског Лампадарија).
Херцеговачки византијски хор, новооснована је група појаца, утемељена током 2025. године, која уз друге хорове и певаче предводи одговарања лаоса Божијег на богослужењима главне требињске цркве Епископије захумско-херцеговачке и приморске.
Чланови овог хора самостални су појци требињске, херцегновске и дубровачке Црквене заједнице, односно подручја Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, и међу врло ријетким су вокалним уметницима Приморја, који познају и модерну и неумску нотацију.
Поједини од њих су и професори музике, те интерпретатори, како древне црквене, тако и солисти вокалне и инструменталне класичне музике.
Раније је СПН писао о слави Касарне у Ваљеву.
