Како Црква говори у јавном простору секуларног друштва
Предавање о мисији Цркве у јавној сфери одржано је у Београду, у оквиру Мисионарског семинара, са освртом на дијалог вере и савременог секуларног друштва.
Предавање на тему „Мисија у јавној сфери у секуларном друштву: принципи и препоруке“ одржано је 26. децембра 2025. у сали парохијског дома при храму Светог Александра Невског у Београду, као друго у низу предавања Мисионарског семинара.
Предавање је одржао презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Поред пријављених учесника, скупу су присуствовали и архимандрит Теофил Димитрић, игуман манастира Осовица у Бањалучкој епархији, као и један свештеник Архиепископије београдско-карловачке.
У уводном излагању истакнуто је да је мисија суштински део живота Цркве и да произлази из саме њене природе. Као темељ црквене мисије наведена је Христова заповест „Идите и научите све народе“ Мт. 28, 19, чији је крајњи циљ увођење човека у Цркву и присаједињење Телу Христовом кроз крштење.
Говорећи о појму јавне сфере, предавач је указао на своје искуство превођења западних Отаца Цркве са латинског језика, нагласивши да се у њиховим текстовима често користи глагол clamare, који означава јавно, снажно и одважно сведочење. Формулација apostolus clamat, како је објашњено, не означава повишен тон у уобичајеном смислу, већ јавно објављивање Јеванђеља упућено свима, без изузетка.
Истакнуто је да апостол не сведочи у затвореном простору, већ пред свима, у јавности, и да је та димензија јавног сведочења од самих почетака саставни део црквене мисије. Управо у том смислу, јавна сфера представља простор у ком Црква и данас има одговорност да говори јасно, разумљиво и одговорно.
У наставку је наглашено да мисија Цркве у јавној сфери подразумева достојанствено и одговорно сведочење вере у друштву које је често равнодушно или критички настројено према религијском језику. Због тога је потребно да се Црква јавља као аутентичан и компетентан саговорник у обликовању јавног простора и културног смисла, ступајући у дијалог са науком, медицином, уметношћу и културом.
Посебно је истакнуто да је један од важних циљева јавног деловања Цркве разбијање предрасуда насталих током периода комунистичког атеизма, као и постепено стицање поверења јавности. Вера, како је наглашено, мора бити представљена као разумна, аргументована и способна за дијалог са савременим знањем и људским искуством, без напуштања сопственог идентитета.
Црква, како је истакнуто, није противник науке и интелекта, већ њихов савезник у трагању за истином и у изградњи здравог јавног етоса. Јавна сфера није простор сукоба, већ место сусрета и сведочења, у којем је хришћанин позван да буде јасан у ставу, али ненаметљив и ненасилан у приступу.
Током предавања изложени су и принципи мисијског деловања у јавној сфери, где су истакнути значај компетентности као извора ауторитета, смирен тон који не подстиче идеолошке сукобе, сведочење које потврђује изнете аргументе, поштовање личности саговорника, као и јасноћа речи праћена благим приступом. Посебно је наглашено да се вера и разум не супротстављају, већ допуњују, те да се истина не намеће, већ сија.
Предавач је указао и на конкретне облике мисијског деловања, као што су панел-дискусије, медијски наступи, јавна предавања и стварање аргументованог писаног садржаја, који може допрети до различитих заједница, од академске и научне јавности, до новинара, родитеља и шире друштвене заједнице.
На крају су изнете и практичне препоруке да мисија увек почива на молитвеном и литургијском етосу, да захтева озбиљну припрему и одговорност, као и спремност да се саслушају питања и недоумице саговорника.
Посебан утисак оставила је жива интеракција са присутним учесницима Семинара, који су својим питањима и коментарима показали изразито интересовање за тему односа вере и јавног простора. Предавање је, како се истиче, још једном потврдило да је мисија у јавној сфери значајан и неопходан сегмент живота Цркве у савременом друштву.
На крају, упућен је позив православним хришћанима из академске заједнице Србије да се, уз благослов духовника или надлежног парохијског свештеника, укључе у рад Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке.
СПН је раније писао о годишњици Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке.
