Случај митрополита Тихика и Фанар
Од Ламброса Фотопулоса, протопрезвитера на Romfea.gr
Адвоката при Врховном суду у пензији и магистра канонског права
Смена Митрополита (који, све док се његов случај правоснажно не оконча, има право да носи ту титулу) пафоског Тихика, на основу убрзаних, неканонских и незаконитих процедура, не представља застарелу личну ствар, нити је безначајна епизода у драми коју проживљава савремена Васељенска Православна Црква.
Погрешни кораци могу довести до већих трагичних ћорсокака и даље маргинализације Свештеног Врха Васељенске Патријаршије.
У тренутку када сви прижељкујемо обнову њене некадашње славе, у складу са Светим Канонима Васељенских Сабора.
Архиепископ кипарски г. Георгије, као што је познато, предводио је покушај духовног уништења тог митрополита, очигледно под утицајем политичких и световних лица, што се видело из позивања на неосноване оптужбе против осуђеног митрополита које су му та лица доставила.
Не треба занемарити ни импулсивни карактер Његове Блажености Архиепископа, који има обичај да делује нагло и непромишљено, покушавајући да реши неки проблем који он сматра важним, занемарујући друге последице (в. његове изјаве у вези с националним питањима).
„Пресуду“ чија је неканоничност и незаконитост детаљно објављена на интернету, у медијима Кипра, Грчке, али и у другим православним црквама, већ има у рукама Васељенски Патријарх, пошто је Митрополит пафоски г. Тихик законито и канонски уложио жалбу (εκκλητο) у складу с чланом 81. Устава Цркве Кипра.
Јасно је да ће старији Патријарх, с великим искуством, али и много горких пилула које је прогутао последњих година, бити пред моралном дилемом:
Да ли да подржи Кипарског архиепископа у његовој одлуци против светог Пафоса или да оправда митрополита Тихика, као што то захтевају шири интереси Патријаршије? Да будемо прецизнији:
Већина побожних верника у Грчкој, Кипру и грчкој дијаспори реаговала је на неправедну одлуку против Митрополита пафоског, а интернет је преплављен негативним коментарима.
Сви ти људи очекују да г. Тихик буде оправдан како би осетили да у Фанару постоје „истинске судије“ и како би се ојачало поверење у ту Велику Свету Институцију.
Постоји, међутим, и страх у случају да Митрополит пафоски не буде оправдан. То је страх од уплитања Русије у тај случај, под изговором Надсабора свих православних патријараха, у ком противници Васељенског Патријарха имају већину.
Уосталом, они увек вребају прилику да узврате због одлука Васељенске Патријаршије у вези с украјинском аутокефалношћу.
Пре свега, зато што је Васељенски Патријарх поништио казне које је Московска Патријаршија изрекла појединим украјинским епископима.
Сличан случај с овим који се тренутно разматра.
Васељенски Патријарх г. Вартоломеј с разлогом се сматра Патријархом који, да би заштитио древна права Патријаршије, никада није попуштао пред тешкоћама, нити их је мењао за тренутне добити или пријатељства.
Не изгледа да ће променити ту тактику, упркос поодмаклим годинама.
Зато се случај Тихика неће решавати ни на основу пријатељстава и симпатија, ни на основу тренутних интереса, већ на основу неотуђивих права Васељенске Патријаршије.
Ако буде оправдан Митрополит пафоски, Архиепископ кипарски можда ће се наљутити, али неће имати озбиљан разлог да се жали Васељенском Престолу, јер управо њему дугује свој успон на позицију Архиепископа, пошто је уз подршку моралног ауторитета Патријарха изабран, иако је већина верника желела неког другог.
Ни Васељенски патријарх неће желети поново да улази у сукоб са побожним народом Кипра због оваквог, у суштини, споредног питања.
Свети Пафоса је уклоњен са трона који је, према учењу Православне Цркве, добио од Бога (јер епископи се, према вери, бирају Духом Светим), на начин који изазива забринутост не само код других епископа Кипра, већ и Грчке.
Не може танка и замало већина у Синоду да обара епископе с трона на који су „Божјим Промислом“ постављени, због безначајних и спорних оптужби.
Како онда неком од грчких епископа не би претио исти ризик смене, ако су, на пример, поштовали светитеље пре њихове канонизације, као што је случај са оптужбама против светог Пафоса?
Ако бисмо детаљно испитали поступке епископа у Грчкој и на Кипру, пронашли бисмо многе сличне оптужбе као оне против светог Пафоса. Јасно је да се тиме ствара несигурност и узнемирење чак и унутар самог грчкофоног Православља, да не говоримо о проблемима ван њега.
У Канонском праву Православне Цркве, као и у европском, енглеском, па и у грчком праву, постоји метод тумачења закона који се заснива на преседану или аналогној примени.
То значи да одлука из прошлости може бити коришћена као основ за одлучивање у сличном садашњем случају.
У конкретном случају, ако би се, против свих очекивања, потврдила спорна одлука о осуди светог Пафоса у оквиру жалбе код Патријаршије, имали бисмо важан преседан у канонском правном поретку грчкоговорне Православне Цркве.
Да би, дакле, сваки митрополит могао да буде смењен са трона због сличних лажних, безвредних, спорних и неоснованих оптужби — чак и простом већином чланова Светог Синода.
Сматрам да бар у Грчкој ниједан митрополит не би желео да му над главом виси Демоклов мач овако репресивног канонско-правног тумачења и једног тако опасног судског преседана у обављању светих дужности.
Мислимо да мудри Архиепископ Константинопоља, Новог Рима и Васељенски Патријарх треба да оправда светог Пафоса, како би се сачувало поверење целог православног народа у њега и како би наставио да представља сигурно уточиште сваког неправедно прогоњеног клирика или мирјанина.
Верујемо да фанариотска култура није напустила Фанар!
