Комисија за споменике у БиХ: шта је прави циљ измена у саставу?
Предлог да у Комисији за очување националних споменика БиХ буду именована два страна члана изазвао је оштре реакције у Републици Српској.
Предлог да Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине добије два страна члана, поред представника из Федерације БиХ и Републике Српске, отворио је нови спор око заштите српског културног и историјског наслеђа. Представници Републике Српске сматрају да би такво решење омогућило прегласавање и доношење одлука које би, како наводе, могле да угрозе и узурпирају српску баштину.
Предлог да Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине добије два страна члана, поред представника из Федерације БиХ и Републике Српске, отворио је нови спор око заштите културног и историјског наслеђа. Представници Републике Српске сматрају да би такво решење омогућило прегласавање и доношење одлука које би, како наводе, могле да угрозе и узурпирају српску баштину.
Као један од најупечатљивијих примера наводи се Чајничко јеванђеље, средњовековни рукопис с краја XIV века који се чува у Храму Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Оно је писано истим писмом као и Мирослављево јеванђеље и, према наводима саговорника, непрекидно, до данас, користи у богослужењу више од шест и по векова.
Иако је власништво Српске Православне Цркве, и доказано на српском језику, Комисија га је прогласила "власништвом БиХ" и рукописом "босанске провенијенције".
Српски члан Комисије Анђелина Ошап Гаћановић истакла је за РТС да су такве одлуке покренуле борбу за очување идентитета српског народа, те да је покушај узурпације овог чисто српског споменика представљао почетак борбе без скривених намера. Она је притом додала да је спор око Чајничког јеванђеља прерастао оквире стручне расправе.
У тренутку кад је пре неколико година Чајничко јеванђеље пренето у Београд на рестаурацију, из Сарајева су, како се наводи, потекле оптужбе како је „нестало и украдено“.
Описујући процес проглашења тог српског споменика „босанским“, саговорница наводи да су кроз Комисију власти БиХ успеле да прогласе Чајничко јеванђеље за „јеретичко добро“. На бази такве одлуке, они су добијали финансијска средства за учествовање у међународним пројектима, те да на тај начин и докажу постојање „средњевековног босанског“ језика.
Српска страна је, међутим, такве наративе победила науком и научним доказима. Позвала је стручњаке и научнике из 22 водећа светска института за славистику да ураде стручне анализе и испитивања – да се испита језик, израда и сви други значајни аспекти тог важног богослужбеног споменика. Саговорница наводи да су дошли до несумњивих закључака да је реч о чисто српском средњевековном споменику, писаном на истом језику и писму као и Мирослављево јеванђеље.
Ошап Гаћановић је подсетила да је рукопис био предмет анализа стручњака из више међународних научних институција и нагласила да је реч о богослужбеној књизи која се у чајничком храму користи већ око 650 година.
"Добила сам један допис у којем ми је речено да се Срби и Хрвати могу осјећати Србима и Хрватима али имају да знају да су они Босанци и да све наслијеђе које се налази у Босни припада нацији босанској и да је то све босанско“,
навела је она и додала да је тада кренула борба „прса у прса“ за заштиту српског идентитета.
Декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, Дарко Ђого, оценио је да питање рада Комисије има далеко шири значај од дневнополитичких расправа.
Он наводи да су политички кругови у Сарајеву добили савет од оних који владају политичким технологијама, да „онај ко контролише прошлост – контролише и будућност“. Он објашњава да свака светиња има темеље и да онај ко влада тим темељима, ко о њима говори, ко их копа, може на њима да гради и надограђује – како материјалну културу, тако и наративе.
„То је више од дневнополитичког питања, то је читава једна вишедеценијска политика отимања српског и претварања у нешто што је босанско у антисрпском смислу“,
закључио је Ђого.
Према ставу представника Републике Српске, именовање два страна члана у Комисију могло би да доведе до трајног прегласавања српског представника и, како упозоравају, утиче на будуће одлуке које се односе на заштиту српског историјског и културног наслеђа у Босни и Херцеговини.
СПН је раније писао о пројекту заштите српског наслеђа, а конкретно, Чајничког јеванђеља и друге баштине на подручју Босне и Хума.
