Пећка кандила

Песма „Пећка кандила“ Жељка С. Самарџића Панонца својеврстан је споменик спеван у данашње време, који је још једна изванредна сублимација народних нада и вере која нас је држала кроз векове.
Колико само вреде стихови: „Није оно месечина изнад Призрена – не зна онај који нема крсног имена. То је твоја златна круна која вечно сја, то је светлост, царе Лазо, пећких кандила“...
Колико је слојева у њима, колико значења! Колико истине, каква духовна сила и како је спасоносна идеја иза тих стихова!
То је оно што нас је сачувало кроз векове. То зрно истине, које је записано на небу, како песма каже.
За нашу православну браћу у другим земљама, желимо да објаснимо. Крсно име – то је слава, оно што само Срби имају, још из времена пре хришћанства. Тај српски обичај је данас уписан код Унеска део нематеријалне светске духовне баштине. Као што су у материјалну светску духовну и културну баштину уписани Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка...
То је оно што је Свети Сава видео и препознао као начин да Србе за сва времена приведе Христу и то баш кроз Православље, не кроз католичанство.
Свети Сава није дао да се искорењују стари обичаји, већ их је обнављао и рађао изнова, у хришћанству, с хришћанским смислом и хришћанским духом.
Зато и кажемо колико је моћан стих о томе да они који немају крсно име (а што, једноставно речено, значи да не знају ко су, одакле су, ни коме припадају) – не могу ни знати шта је то што над нашим Косовом и Метохијом сија. Сија за сва времена, и чему сви силници и догађаји овог света не могу затамнити сјај.
И шта је то од чега кандила Пећке Патријаршије сијају и у тами. А то није месечина коју и облак заклони, а сија и дању – сјајније од сунца.
ПЕЋКА КАНДИЛА
Дошли они што по свету душе пазаре
Да ти круну с неба скину, царе Лазаре.
Дошли да ти љуту рану посоле до дна
И погасе, царе Лазо, пећка кандила.
Није оно месечина изнад Призрена,
Не зна онај који нема крсног имена.
То је твоја златна круна, која вечно сја,
То је светло, царе Лазо, пећких кандила.
Није сунце то што сине изнад Приштине,
Него Богом записано зрно истине:
Да на овом свету вечно твоја круна сја,
Да су вечна, царе Лазо, пећка кандила.



