Песма о Видовдану
Представљамо вам „Песму о Видовдану“ песника, богослова и свештеника с Косова и Метохије, Милутина Попадића.
И сам дете свештеника, данас сам служи у цркви Св. Василија Острошког у Лепосавићу.
Он је већ познат као песник, с више издатих збирки. Неке од својих песама је и отпевао.
Његова песма „Јунаци с Кошара“ је веома позната, а и њу ћемо представити неки други пут.
ПЕСМА О ВИДОВДАНУ
Ја те чекам и ове године,
Да откријеш неверу и веру,
Да покажеш да ли смо за вечност,
Ил’ смо ипак склонији пепелу.
Да л’ жањемо плодове грехова,
Под ногама док жар се црвени?
И стопало трњем се набада,
Да л’ смо твоји, ил’ смо завдени?
Због предака што једоше грожђе,
Потомцима да ли трну зуби?
Или ради отпадништва нашег,
Лик Господњи у нама се губи?
Страдамо ли и даље рад’ Христа?
Онда нек су срећне наше ране!
А да ли смо, и колико, Срби –
Ти покажи, дане Видовдане!
Из смернога срца молитве се роје,
Манастира древних векови док хује,
Јесте нас све мање, ал’ из петних жила
Поручује Српство: на Косову, ту је.
