Зар потомци славнијех хајдука славе Halloween? – праштај Свети Лука
У Београду су нажалост последњих година међу омладином све популарније журке за Ноћ вештица.
Како то није нимало безазлено српски СПН позива омладину да ипак размисли пре него што оду на неку од тих сатанских манифестација!
Крајем октобра сваке године уочи сваког Светог Луке се у српско друштво увуче још једна подела: да ли сте за или против обележавања Ноћи вештица? Став српског СПН-а је по овом питању јасан – Срби не треба да славе тај сатански празик, већ да се окрену свом Светом Луки!
Оно што и јесте опасно код прославе Ноћи вештица то је што се омладини то пласира као нешто безазлено и кул. Клубови широм Београда и Србије виде прилику за зараду правећи тематске журке и маскенбале везане за овај окултни празник.
Осим клубова и журки многе радње, продавнице, тржни центри чак и апотеке праве Halloween попусте или декорације.
Тако се перфидно у виду тренда и шале српском народу намеће овај окултизам! Све чешће се нажалост, у Београду могу видети декорације бундеве и позиви на прославу Ноћи вештица у клубовима и бројним локалима.
СПЦ се такође оштро противи празновању тих сатанских будалаштина! Кад су такве ствари у питању нема места шали!
Не постоји ниједно оправање да се 31. октобра присуствује билој каквој Ноћи вештица нити да се у томе учесвује!
Широм Сједињених Америчких Држава одакле овај тренд и долази сваког 31. октобра нестаје велики број деце. Бројне секте и окултна удружења на овај дан приносе своје жртве Сатани вршећи ужасне обреде и ритуале.
Заговорници прославе Ноћи вештица углавном говоре како то уопште није тако озбиљно, како се прави беспотребна паника, а све је то само безазлена забава.
Противнике Ноћи вештица сматрају конзервативне, побожне Србе, који су према њиховом мишљењу десничари и шовинисти. Највећег свог непријатеља виде управо у СПЦ , свештеницима и верницима. Широм света су ти сатанисти посебно алергични на православље.
Са друге стране друга група људи, која је против прославе Ноћи вештица уме нажалост да буде агресивна и позива на насиље преко друштвених мрежа. То су обично људи патриотски и православно оријентисани. Баш због тога не треба позивати на насиље и ширити мржњу према људима, који су заведени прозападњачком идеологијом.
Требало би да се потрудимо да заједничким снагама заједно са СПЦ покушамо те људе да вратимо на прави пут.
Например, можемо уместо Ноћи вештица правити Лучиндански збор или тако нешто. Ту би се, например, у локалима правили квизови знања са питањима везаних за српску историју или православље. Сва котизација од учешћа може ићи у хуманитарне сврхе за помоћ некој угроженој породици или светињи на Косову и Метохији.
Може се сачувати и форма маскенбала само да се например млади момци и девојке облаче у народне ношње. Свако да носи народну ношњу свог краја. Збор би могао бити пропраћен игром и песмом. Изворном музиком например.
У сарадњи са "витешким удружењем старих заната и вештина Бели Орлови" може се направити дивна сарадња и бројне радионице где би се људи на Зборовима учили бохурту и стреличарству, али и бројним другим занатима. Такође, момци и девојке се могу облачити у витезове, односно дворске даме.
Зборови могу бити пропраћени домаћом кухињом и домаћим пићем.
Ово су само неке од идеја како се Ноћ вештица може преобратити у прославу Светом Луки и како се мноштво заведене омладине може вратити на прави пут.
За крај ће СПН цитирати Владику Николаја Велимировића, који је у једном од својих есеја говорио о прослави Ноћи вештица. Како се то коси са православљем и представља служење Сатани.
“Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смемо учествовати у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била “само” забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу “маскирамо” и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа, Бога нашег, који нам је заповедио: “Немој имати других богова осим Мене”.
Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу, или Сотони, те да нико не може служити два господара.
Зато, уместо да “угасимо ватру на домаћем огњишту”, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога.”
Раније је СПН писао о неопаганизму и десничарском екстремизму.
