Академска трибина о Његошу одржана у Андријевици

Данас 12:24
0
У Андријевици одржана Академска трибина: „Његошеви дани – Његош и српска књижевност“. Фото: s-medijicg.com У Андријевици одржана Академска трибина: „Његошеви дани – Његош и српска књижевност“. Фото: s-medijicg.com

У Андријевици одржана је Академска трибина под називом „Његошеви дани – Његош и српска књижевност“.

Конференција Српских националних организација из земаља региона у сарадњи са Општином Андријевица, у оквиру обележавања Његошевих дана, организовала је у Центру за културу и спорт „Михајло Лалић“ у овом граду Академску трибину на тему: „Његош и српска књижевност“.

Вече је протекло у знаку изузетне речи захваљујући врхунским познаваоцима и тумачима Његошевог стваралаштва. Своје погледе са публиком поделили су проф. др Соња Томовић Шундић, председник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић и књижевник Будимир Дубак.

Програм је отворио домаћин вечери новинар Драган Алорић, а књижевник Будимир Дубак је у свом обраћању казао да је Његош као Митрополит и световни Господар Црне Горе у својој поезији и писмима неуморно заступао српско национално јединство.

„Највећу опасност по очување народног јединства видео је у конверзији православних у ислам. Не зато што само преверавање представља неопростив грех, већ што оно узрокује, одрицање, тачније, порицање сопственог идентитета. Његош у „Лажном цару Шћепану Малом“ каже: „Сваки Србин који се превјери-просто вјеру што загрли другу, но му просто не било пред Богом, те се звати Србином не хоће“...Комунизам је распршио тежње Светог Петра Цетињског, Петра II Петровића Његоша и српског народа у Црној Гори ка јединству свеколиког Српства. Не само да је ова антисрпска идеологија присилно сузбила поменути предачки завјет, већ је била инспиратор шизофреног антисрпства, које је мутирало у аутошовинизам. На ово преумљење и самопорицање Његош је очигледно мислио, када је изрекао немогућу лозинку: да буде оно што бити не може“, казао је Дубак.

У свом осврту на Његоша и српску књижевност председник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић је казао да никада раније Његошева реч није била толико доступна, а можда и никада није била толико изложена површном коришћењу као у данашње време.

„Друштвене мреже имају једну велику предност: омогућавају да књижевност стигне и до људи који нису редовни читаоци књига. Један стих може подстаћи неког да отвори Горски вијенац, да потражи Лучу микрокозму, или да се заинтересује за живот и дело песника. У томе нема ничег лошег. Проблем настаје када почетак постане замена за целину. Не чита се да би се разумело, већ да би се пронашло нешто чиме ће се противник ућуткати. Један човек објави Његошеву реченицу као доказ своје националне, верске или политичке припадности. Други је преправи, додајући јој речи које појачавају његову поруку. Трећи јој припише супротно значење, а четврти све то пренесе даље без провере. На крају, хиљаде људи могу расправљати о реченици која није Његошева, или о Његошевој реченици коју готово нико није прочитао у њеном правом контексту...Потребно је бити сасвим јасан-Његош не припада ниједној политичкој партији, нити је било која партија меродавна да одређује границе његовог дела. Он припада књижевности, историји и културном памћењу“, рекао је, између осталог, Ђурић.

Проф. др Соња Томовић Шундић је, на ретко виђеном тумачењу Његоша, публику оставила без даха и на непоновљив начин осветлила дубину његове мисли.

„Његош је појава над појавама, чудесан, необичан, изненађујући. То је човек чији се глас чује кроз вријеме, пробија опну времена, долази до нас, и уписати се у Његоша некада више говори о нама, него о њему самом. Свака генерација има обавезу и дужност да да своје мишљење, суд, да доживи његово дјело на себи својствен начин. Његош је једна импозантна појава која је, просто, неупоредива и несамерљива, јер њега не можемо упоређивати ни са ким у нашој култури јер је он стандард и критеријум који у једном најдубљем значењу одређује нашу духовност, идентитет, језик, нашу обичајност, моралност и културу. Његош је и сам био свестан те своје посебности па је у бележници записао: „Хвала ти Боже што си ме над милионима других узвисио и духом и тијелом“.Видимо једног самосвесног, младог човека који зна да ће да умре, да је неизлечиво болестан, али који је високо поносан на место које му је Творачка сила одредила у систему живота. Његош је слојевита личност у многим аспектима и можемо га тумачити из различитих углова, и политички, историјски, и његову владарску улогу и његову митрополитску улогу, а са друге стране његова књижевност је један симбол који има толико слојева, значења и могућности и интерпретација, да ми не можемо рећи која је од тих интерпретација сасвим компетентна. То није само књижевна реч која је естетски обликована, већ носи одређену дубину одговора и на наше историјско биће, на нашу обичајну традицију, на нашу моралну и на јуначку традицију“, казала је, између осталог, проф. др Томовић-Шундић.

Према речима организатора из Конференције српских националних организација из земаља региона организовање Академских трибина биће настављено и у наредном периоду.

Раније је СПН писао како је Српко Кадрић награђен на литерарном конкурсу посвећеном Његошу.

Ако сте приметили грешку, обележите неопоходни текст и притисните на Ctrl+Enter или Послати грешку, да о томе обавестите редакцију.
Ако пронађете грешку у тексту, изаберите је мишем и притисните Ctrl+Enter или ово дугме Ако пронађете грешку у тексту, истакните је мишем и кликните на ово дугме Истакнути текст је превише дуг!
Читајте и...