У Никшићу отворени XVI „Дани Његошеви“
Промоцијом књиге митрополита Јоаникија отворени XVI „Дани Његошеви“.
Промоцијом књиге „Дух дише гдје хоће“ архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, 9. новембра, у Конгресној мултимедијалној сали Дома револуције у Никшићу, свечано је отворена XVI књижевна манифестација „Дани Његошеви“.
О књизи су говорили академик Синиша Јелушић, проф. др Лидија Томић, проф. др Душан Крцуновић, протојереј-ставрофор Слободан Јокић, уредник Радомир Уљаревић и аутор, митрополит Јоаникије.
Поздравне речи упутили су Марко Ковачевић, председник Општине Никшић и Милутин Мићовић, председник Књижевног друштва „Његош“. Програм је водила Милица Бакрач, а у свечаном делу програма наступио је Хор „Свети новомученик Станко“, под диригентском управом проф. Ленке Дурутовић.
У поздравном слову градоначелник Никшића је истакао значај Његошевог књижевног дела и казао да је Његош симбол Црне Горе.
„Његош је симбол Црне Горе, његов је лик у њеној личној карти, и знамо колико вреди његово књижевно дело. Многе културе би дале доста тога да имају само оно што су цетињске владике успеле да ураде у књижевности и у свему осталом, да не помињемо друге грандиозне ствари. Нека та кап у мору наше културе, за коју би неко дао све, буде назнака да не треба ни пред ким да повијамо главу, ни пред ким да се стидимо, него да кажемо врло јасно ко смо и шта смо — а ми смо Његошеви“, поручио је Ковачевић.
Он је, у знак захвалности за организацију манифестације и допринос очувању и афирмацији културне баштине, председнику Књижевног друштва „Његош“ Милутину Мићовићу уручио спомен-медаљу поводом 150 година од Вучедолске битке.
Председник Књижевног друштва „Његош“ Милутин Мићовић казао је да сећање које нас везује за Његоша није књишко, него живо и животворно.
„Његово дело је ушло у колективну свест његовог народа, а његови стихови јављају нам се у пуном сјају при сваком јачем животном потресу.Његош се спустио до дна свог бића и видео ствари овог света какве јесу. Пре свега видео је човека који је у могућности да у себи разгори искру бесмртнога. Његош је том искром сагледао дубине човекове и противречности које се бију и у појединцу и у народу и у свету и у космосу. Видео је свој народ потопљен сопственим стихијама, под нападом адских сила, успаван мртвим сном и смртним заборавом. Како је тада Његош видео своје племе, тако данас изгледа цео свет. Велики Петровићи су наставили Мојсијевски пут у свом народу, носећи свој ковчег завета, лучу слободе и памћења, укрепљени јунаштвом и осећањем небеске силе. Тај пут крунисан је великим Његошем. Мучеником и прометејем слободе, како га је назвала Исидора Секулић“- навео је у поздравном обраћању председник Књижевног друштва „Његош“ Милутин Мићовић.
Протојереј Слободан Јокић, говорећи о књизи митрополита Јоаникија, навео је стихове из Јовановог Јеванђеља „Дух дише где хоће, глас Његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде."
„ Ови стихови из Јовановог Јеванђеља из којих је узет и наслов књиге о којој вечерас беседимо, нам говоре истину и Божијег и човековог постојања. С обзиром да је створен по икони Божијој, човек је створен да буде слободан, а да би био слободан, човек мора имати способност стварања, сличну оној коју поседује Господ. Не можемо бити хришћани ако не стварамо. Човек да би постојао, мора да тражи слободу за бесконачно стваралаштво. Свети Максим исповедник, један од најзначајнијих отаца Цркве, видио је човека као веома активно биће. Људско биће је пре свега обдарено силом Логоса, тј. поседује моћ да ствара и тумачи значења. Управо књига "Дух дише гдје хоће", митрополита Јоаникија је књига стварања и тумачења. Њоме митрополит свједочи своју припадност Творцу, тумачећи личности и догађаја који су на неки начин обележили или доминантно утицали на његов живот и стваралаштво. Митрополит је у овој књизи писао и промишљао о људима у којима дише Дух Божији. Имамо дубоки осећај да је ова књига настала из унутрашње, неспутане, тајне побуде да се дубље проникне и промисли у тајну постојања, човека и коначно у тајну самога Бога. Из ње се осећа вапај за смислом“- навео је протојереј Слободан Јокић.
Академик Синиша Јелушић је казао да се књига "Дух дише гдје хоће" митрополита Јоаникија састоји од готово 40 огледа сабраних у 5 поглавља, те да су у књизи присутне три међусобно прожимајуће равни, карактеристичне за овај приступ који доследно примењује митрополит Јоаникије. Први је богословско-теолошки план, други је фиолозофски, и трећи приступ, поглавље које посвећено искључиво тумачењу књижевних, песничких дела.
„Тумачење у књизи доминирајуће, без остатка, Његошеве темељне мисли. Али и о присутности Духа и у другим привидно различитим тематским деловима или огледима, попут оног о Његошевом завештању где митрополит изврсно тематизује неодвојивост Његоша од његове капеле и у том контексту је врло важан његов рад Храм у Његошевој поезији. Затим, оглед о савременом српском песничком стваралаштву светим и светлим ликовима и дубоком личном исповедању вере.Ако Дух који дише где хоће препорођује и преображава онога који га поседује, онда исто такву преображавајућу улогу има и ова књига за свакога ко је с присуством Духа у себи, буде читао“- казао је проф. др Синиша Јелушић.
Проф. др Лидија Томић је навела да је митрополитова књига "Дух дише гдје хоће" најновији прилог богословској духовној, књижевној и естетској традицији умног, мудрог и проживљеног читања и тумачења Бога и човека.
„Она је већим делом огледало личности Петра другог Петровића Његоша и његовог величанственог књижевног дела које зрачи божанском светлошћу уметничког стваралаштва. Својим форматом књига делује лепо и свечано. На корицама је наслов значењски узвишеног смисла. Структура митрополитове књиге садржи 5 поглавља, тематски и мотивски повезани насловима: Његошеве бројанице, Његошево завештање, Изви искра, Свети и светли ликови и исповедање вере. Мотив бројаница на почетку отвара молитвени низ текстова о Његошу који се не прекида ни у текстовима који се баве другим феноменима, појавама и личностима, све до исповедања вере на крају, које сублимира духовност митрополита Јоаникија, његову посвећеност Богу и народу, чији је високопреосвећени заступник пред Господом. Митрополит сматра да се Његошева теолошка мисао може назвати теологијом светлости, као и теологијом божанског стваралаштва.Теолошку суштину Духа Светог сагледава у светлости Његошевог дела, отуда митрополит каже да је реч о божанској поезији, која да је светлост“-истакла је проф. др Лидија Томић.
Проф. др Душан Крцуновић је казао да прва два поглавља која су посвећена теолошко-филозофском тумачењу Његошевог дела, представљају иницијацију савременог читаоца у поетику специфичног духовног искуства највећег песника српског језика.
„Сва дела Његошеве трилогије садрже аутентичне књижевне изразе тог јединственог православног духовног предања, али оно што је новина у овом приступу Његошу са становишта његове припадности исихастичком предању је спој тог предања са Његошевим личним искуством и опитом божанске стварности. Ту је митрополит показао аутентичан приступ Његошу.“
Уредник Радомир Уљаревић је за митрополитову књигу казао да она треба читаоца који ће „да застане и у буци која нас окружује макар да начас ослушне онај глас за који не знамо откуда долази, али чујемо његову тишину.“
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у завршном обраћању изразио је захвалност организаторима Манифестације „Дани Његошеви“, говорницима као и председнику скуштине Црне Горе Андрији Мандићу, потпредседнику Владе Црне Горе Будимиру Алексићу, градоначелнику Никшића Марку Ковачевићу и амбасадору Републике Србије Небојши Родићу.
Истакавши да је осећао дуг према нашем наслеђу, митрополит је казао да се читајући Његоша и сам просвећивао.
"Осећао сам дуг према нашем наслеђу. Пре свега, према Његошу, али не у смислу да бих ја могао нешто допринети Његошу ни његовој слави ни величини, него колико сам читао Његоша, толико сам осећао да се и сам освећујем и просвећујем кроз њега, па сам заправо само о томе и писао. А онда, некако ме је и сам Његош упутио да се бавим нашим духовним и културним наслеђем српског народа и заиста сам се уверио да је Његош наследио ту искру божанствену, не само од Светога Петра Цетињскога, него и од Светога Василија Острошкога и Стефана Пиперскога јер Дух дише где хоће и његово дејство превазилази временске границе, тако да се Његош напајао на истинским изворима духовности и православља."
Раније је СПН писао како је у Бирмингемској Лазарици уприличен фестивал духовне музике.
