Патријарх Порфирије: У болници човек разуме колико смо потребни једни другима
Патријарх Порфирије посетио је волонтере – њих више од 80 – у УКЦС, који пацијентима свакодневно пружају помоћ, пажњу и утеху.
Патријарх српски Порфирије посетио је 5. новембра 2026, заједно с викарним Епископом топличким Петром, координатором Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, православне волонтере у здравству ангажоване у Универзитетском клиничком центру Србије у Београду. Они свакодневно пружају помоћ и подршку пацијентима и медицинском особљу, сведочећи да се хришћанска љубав потврђује пре свега делима.
О раду клиника на којима су волонтери ангажовани Патријарха су упознали проф. др Марко Драгаш, руководилац Клинике за васкуларну хирургију, и проф. др Милан Стојичић, руководилац Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију. Током обиласка болничких соба, Патријарх је благосиљао пацијенте и упућивао им речи љубави и утехе, а у разговору с волонтерима, лекарима и медицинским особљем говорио је о значају њихове службе.
Истичући да је лекарски позив један од најтежих, али и најузвишенијих, патријарх Порфирије је нагласио да лечење не подразумева само знање и стручност, већ и љубав, труд, молитву и спремност да се помогне човеку у невољи.
„То је посао који подразумева напор и труд да се помогне пре свега љубављу, знањем, па и молитвом, да ономе који има потребу за помоћи буде и помогнуто, да онај који има неку болест да буде излечен. Зато и ми као Црква, осећајући ту истину, а у складу опет са нашим искуством, разумели смо да треба да се и ми организујемо да будемо макар мало учесници оне помоћи коју ви као лекари и као медицинско особље пружате и да на тај начин потврдимо и оно што јесте мисија Цркве, а то је да увек буде са онима којима је потребна помоћ”,
поручио је патријарх.
Говорећи о болници као месту на којем човек посебно снажно препознаје колико је упућен на друге људе, предстојатељ је указао и на то да помоћ није једносмеран чин: онај ко је пружа истовремено и сам прима дар мира и смисла.
„С друге стране, ја добро знам да нема бољег места – можда звучи парадоксално – од болнице да би човек разумео колико смо упућени једни на друге, колико смо потребни једни другима. И зато бих додао још нешто, а то је да у болници онај који се труди да помогне, па и наши волонтери уз ваш благослов и уз ваше руковођење, није неко ко само даје, него он и прима и добија, јер онај који даје љубав, он већ самим тим благодаћу Божјом осећа мир и изнутра је испуњен смислом.”
Патријарх српски је посебно похвалио оне који, поред својих професионалних и породичних обавеза, издвајају време за ближње и добровољно учествују у помагању болеснима. Подсетио је да се човекова личност остварује у заједници, кроз љубав, праштање, пажњу и спремност да чује другога.
„Дакле то, да смо створени не као појединци и за појединачни живот, него да смо створени као личности које се реализују и налазе пуноћу свог живота искључиво и само у заједници, дакле у општењу са другима, у дељењу, у загрљају, у праштању. То је оно што нам Господ поручује. То нису речи било ког човека, нити су поруке и позиви било ког човека, него у томе је сва истина Јеванђеља и у томе је сва пуноћа и живот наше Цркве.”
Захваљујући лекарима, медицинском и немедицинском особљу, као и волонтерима, Патријарх је поручио да ће Црква настојати да додатно развија овај вид служења и да се у њега укључи још људи. Посебно је указао на значај стицања основних знања која волонтерима могу помоћи да одговоре на практичне потребе пацијената.
„Трудићемо се да учинимо што је могуће више и да умножавамо и број оних који овде долазе да помогну, али и колико је то могуће, без обзира што сви имате неке друге професије, неким другим струкама се бавите, да колико је то могуће, макар и аматерски — верујем да то већ јесте тако — умножавате и стичете и нека елементарна знања из медицине, макар толико колико је потребно да притекнете у практичним потребама оних који су у болницама.”
Пројекат „Православни волонтери у здравству“ реализује се од 2023. године са благословом Патријарха Порфирија. Данас окупља више од осамдесет волонтера који су током целе године, 365 дана, у две смене присутни на три клинике Универзитетског клиничког центра Србије: Клиници за кардиохирургију, Клиници за васкуларну хирургију и Клиници за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију.
Њихова помоћ обухвата различите свакодневне потребе пацијената — од умивања, пресвлачења и храњења, преко пратње на прегледе, до подршке медицинском особљу у обављању немедицинских послова. Ипак, једнако важан део њихове службе јесу разговор, пажња, топла реч и присуство уз човека који се суочава са болешћу, страхом и неизвесношћу.
О значају такве подршке говорио је проф. др Милан Стојичић, руководилац Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију. Он је истакао да пацијентима, нарочито онима са тешким опекотинским повредама, много значи када поред себе имају некога ко ће им посветити време и пружити охрабрење.
„Верујте, најтежи пацијенти који се лече, рецимо, од опекотинских повреда, колико њима значи топла реч и када виде лепа и Божја лица поред себе. Ми лекари често немамо времена, имамо своје обавезе, као и медицинске сестре око терапије, али топла реч, пружање подршке, не само техничке, та духовна помоћ кад ви знате да је неко ту поред вас много значи.”
Проф. др Стојичић је нагласио да је досадашње искуство с волонтерима веома позитивно и да, како је навео, током свих година њиховог ангажовања није било ниједне притужбе или негативног коментара. Посебно је поменуо и примере додатне помоћи, попут донације инвалидских колица за транспорт пацијената, коју је обезбедио један од волонтера.
„Само хоћу да кажем какав је однос тих људи који овде волонтирају и заиста помажу не само у неком практичном смислу што нам је веома потребно и важно, већ у једном смислу где шире емпатију и где остављају за собом осмехе на лицима неких који у том тренутку пате.”
Захвалност волонтерима и онима који су покренули и подржали пројекат упутио је и проф. др Марко Драгаш, руководилац Клинике за васкуларну хирургију. Он је подсетио да је у почетку постојао опрез због осетљивости болничког окружења и одговорности према пацијентима, али да је досадашње искуство потврдило вредност оваквог вида сарадње.
„Али оно што ја могу да вам кажем јесте да нити једне једине – а наш народ је такав да се стално на нешто жали и да му често нешто смета – нити једне једине притужбе, лоше речи или било каквог негативног коментара за све ове године није било.”
Проф. др Драгаш је захвалио Патријарху српском Порфирију на благослову, Епископу топличком Петру на организацији, протонамеснику Жељку Јовановићу, чија је идеја покретања пројекта, као и свим волонтерима који својим ангажовањем доприносе раду клинике. Посебно је истакао да њихова помоћ превазилази практичне потребе и да пацијентима доноси осећај блискости и пажње у тренуцима патње.
Посети су присуствовали и протонамесник инж. Жељко Јовановић, координатор пројекта „Православни волонтери у здравству“ за Универзитетски клинички центар Србије, као и протонамесник Зоран Керезовић, духовник у Клиничком центру Србије.
Посета Његове Светости била је подршка волонтерима, али и прилика да се још једном укаже на значај њиховог свакодневног служења. У болничким собама, поред стручне медицинске неге, пацијентима су потребни и разумевање, стрпљење и људска близина. Управо то волонтери доносе онима којима је помоћ најпотребнија, сведочећи да се хришћанска вера не огледа само у речима, већ и у делима љубави и милосрђа.
СПН је раније писао о обележавању јубилеја КБЦ "Звездара".
