Митрополит Давид: Отишао је подвижник чија је молитва обухватала цео свет
Поводом упокојења схиархимандрита Василија Гролимунда из скита Светог Спиридона у Немачкој, митрополит Давид написао је погребно слово.
Схиархимандрит Василије, игуман ставропигијалног скита Светог Спиридона у Гајлнауу код Лимбурга у Немачкој, уснуо је у Господу 3. новембра 2026. Поводом његовог упокојења, Архиепископ и Митрополит крушевачки Давид саставио је погребно слово у којем се од упокојеног духовника опрашта као од молитвеника, подвижника и човека чији су живот и служба били посвећени Христу и ближњима.
Полазећи од библијских речи „Спомен праведнога с похвалама јест“, митрополит Давид је своје слово започео освртом на данашње време испуњено немирима, искушењима и невољама. У таквим околностима, како истиче, човечанство не чезне само за миром већ и за људима који ће својим животом сведочити помирење, љубав и благодат Божију.
„Ми не само да вапијемо за помиритељима свих и свега налазећим се у пречестим завадама, него заједно са целокупном твари уздишемо, и жељно ишчекујемо да се они јаве, и јављају се као облагодаћени синови Божји и миротворци“,
пише митрополит Давид.
Управо у том светлу он представља личност аве Василија, описујући га као човека који је својим животом био благослов за православне, али и за хришћане других традиција и све људе добре воље. У његовом погребном слову посебно место заузимају монашки подвиг, радост живота у Христу, срдачност и спремност да се ближњима служи и да се они поучавају речју и примером.
„Са нама и међу нама и ради нас живео је лакокрило а подвижнички, исповедао веру филокалијски или добротољубиво, радовао се животу радошћу Божјег детета, служио свима благообразијем и срдачношћу, поучавао ближње као неки савремени апостол и богослов, и сврх свега се молио непрестано, истрајно и надчовечански за себе и за сав свет“,
наводи митрополит Давид.
Посебно наглашавајући молитвени живот упокојеног игумана, архијереј истиче да је ава Василије истрајно живео у непрестаној молитви, сједињујући литургијско и умносрдачно молитвено искуство. Та молитва, према речима митрополита Давида, није била тек један део његовог монашког живота, већ његово средиште и непрестано усмерење ка Христу.
„Њему је Христос био све и всја, а он Христу изабрани сасуд!“,
истиче митрополит Давид.
У завршници погребног слова, Митрополит крушевачки Давид упоређује духовни пут аве Василија с примером светог Игнатија Антиохијског, указујући на љубав према Господу која се урезује у срце и постаје трајно обележје човековог живота.
„Зато ми чврсто верујемо да бисмо на страницама срца аве Василија угледали Име Господње, целоживотно клесано молитвом, и то налично светом Игнатију Антиохијском, који је својом љубављу према Господу тамо такође био уписао Његово Пресвето Име!“
Своје слово митрополит Давид завршио је молитвом за покој душе упокојеног игумана Василија, молећи Господа да му опрости људске слабости и дарује вечни спомен, а његовој браћи, сестрама и духовној деци утеху и укрепљење молитвеним заступништвом.
„Бог да опрости души грехе усопшега слуге свога игумана Василија које је он као човек учинио, и да му дарује вечан спомен, а нама, његовој браћи, сестрама и духовној деци помоћ и укрепљење његовим светим молитвама! Амин!“
Погребно слово потписао је Архиепископ и Митрополит крушевачки Давид у Крушевцу, 4. новембра 2026.
СПН је раније писао о учешћу младих православаца у Маршу за животу у Келну, Немачка.
