Обновљена светиња у Толвадији, СПЦ чува духовно наслеђе Срба у Румунији
Митрополит Лукијан служио је Литургију и осветио обновљени храм Вазнесења Господњег у Толвадији, српску светињу подигнуту 1879.
На празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског, 31. октобра 2026, Митрополит будимски и темишварски Лукијан служио је Свету архијерејску Литургију и свечано освештао обновљени храм Вазнесења Господњег у Толвадији, у Румунији.
Уз митрополита Лукијана саслуживало је неколико свештеника и свештеномонаха, уз молитвеноо присуство других свештеника Темишварског намесништва. Свечаном догађају присуствовао је и начелник општине Толвадија (рум. Ливезиле) Данијел Лунгу.
По завршетку Литургије, митрополит Лукијан уручио је захвалнице Црквене општине Толвадија заслужним појединцима, у знак признања за њихов труд, помоћ и допринос обнови и очувању храма. Захвалнице су примили Миленко Јанкулов, Миодраг Балан, Данијел Лазин, Србобран Рудњанин и Миодраг Танасијин.
Храм подигнут у време великих промена
Храм Вазнесења Господњег у Толвадији подигнут је 1879, у време Епископа темишварског Георгија (Војновића). Његова изградња представља важан део историје српске православне заједнице у овом делу данашње Румуније и непосредно је повезана с црквено-административним раздвајањем српске и румунске православне заједнице.
До тог раздвајања две заједнице користиле су заједнички храм. Након црквено-административног раздвајања 1872, Срби у Толвадији приступили су организовању самосталног црквеног живота и подизању сопствене богомоље. Тако је 1879. саграђен Храм Вазнесења Господњег, који је постао духовно средиште овдашњих Срба, место њихових молитвених сабрања и важно упориште очувања верског и националног идентитета.
Током деценија које су уследиле, ова светиња делила је судбину српског народа на овим просторима. У њој су се окупљала поколења верника, крштавала децу, склапала бракове, прослављали празници и испраћали упокојени.
Храм је тако постао сведок живота читаве заједнице, њених радости, искушења и историјских промена.
Светиња остаје брига Цркве и када верника готово више нема
Посебну тежину освећењу обновљеног храма даје чињеница да у Толвадији данас готово да више нема српског становништва. Ипак, малобројност или готово потпуни нестанак некадашње парохијске заједнице не значе и престанак бриге Цркве за светињу коју су подигли њени преци.
Напротив, у местима у којима је српско становништво током времена готово ишчезло, обнова храмова добија додатну историјску и духовну димензију. Очувањем ових богомоља од пропадања и заборава чува се и успомена на људе који су у њима живели свој црквени живот, молили се, крштавали своју децу и у вери испраћали своје најмилије.
Обнова храма у Толвадији део је шире бриге Епархије темишварске за светиње које су јој поверене. Тај подухват обухвата како храмове у местима у којима и данас постоје живе српске православне заједнице, тако и оне у срединама у којима је српско становништво сведено на малобројне појединце или готово нестало.
Радови се одвијају постепено, од светиње до светиње, у складу с потребама и расположивим средствима. Иза таквог настојања стоји свест да сваки сачувани храм представља драгоцену карику у духовном и историјском континуитету српског народа на простору данашње Румуније.
Свечани чин освећења обновљеног храма Вазнесења Господњег зато превазилази значај завршетка грађевинских и обновитељских радова. Он је сведочанство вере, истрајности и одговорности према духовном наслеђу које су претходне генерације оставиле својим потомцима.
У времену великих демографских промена, када су многа некадашња српска насеља у Румунији остала без бројнијег српског становништва, очување храмова постаје и начин да се сачува историјско памћење народа. Обновљене светиње остају трајни сведоци његовог присуства, вере и културе, али и потврда да црквена брига не престаје тамо где се смањио број верника.
Храм Вазнесења Господњег у Толвадији поново је заблистао у свом достојанству и лепоти, остајући оно што је био од свог настанка – дом Божји и духовно наслеђе српског народа. Његово освећење подсећа да се светиње не чувају само због оних који се данас у њима окупљају, већ и због оних који су их подизали, као и због поколења која тек долазе.
СПН је раније писао да је Свети апостол Лука свечано прослављен у српској православној општини у Вићенци.
