Шабац чува сећање на жртве комунистичког терора
У Шапцу је уприличена академија у спомен на жртве комунистичког терора 1944/45. године.
У препуном Шабачком позоришту 29. октобра 2026. године је одржана академија у спомен на жртве комунистичког терора у Шапцу 1944/45. године.
Академији су присуствовали: Епископ ваљевски Исихије; Епископ шабачки Јеротеј; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; Александар Пајић, градоначелник Шапца; др Немања Девић, аутор брошуре „Шабачки мартиријум – прилог изучавању комунистичког терора у Епархији шабачкој 1944/1945. године“; представници културних и просветних институција града Шапца; потомци пострадалих, као и многобројно свештенство, ученици са својим вероучитељима и верни народ Шапца и околних места.
На почетку академије беседу је одржао епископ Јеротеј, а потом је премијерно изведен драмски приказ „Да душе мученика нађу пут у ноћи“ по сценарију Иване Димић.
У драмском приказу су учествовали: Небојша Дугалић и Андреј Шепетковски, драмски уметници; Стеван Јовић, гитара; Мирјана Пантелић, сопран; Борис Јекић, клавир; Биљана Прица, флаута; Љиљана Максимовић, виолина; Анастасија Милетић, виолина; Марта Јовичић, виолина; Емилија Којић, виолина; Марија Марковић, виола; хор Саборне Цркве у Шапцу. Водитељ програма је била Смиљка Драгојевић.
Сабранима се обратио епископ шабачки Јеротеј.
"Окупили смо се вечерас овде, у театру нашег Шапца, да се сетимо свих наших суграђана, али и људи и жена из разних места наше Епархије – свештеника, вероучитеља, чиновника, трговаца, апотекара, жандарма, официра, професора, учитеља, радника, земљорадника – свих оних који су невино пострадали на старом железничком мосту на Сави, од октобра 1944. па све до маја 1945. године, у првих шест месеци од када је успостављена нова револуционарна власт у Шапцу. Њихова једина кривица је била та што су од стране нових револуционарних власти – партизана комуниста – били означени као „непријатељи народа“ и због тога су, без суда и судског поступка, осуђени на смрт. Убијани су под окриљем ноћи, тајно, најчешће хладним оружјем, и бацани у Саву да им се не могу наћи тела и да се не могу достојно сахранити. Слушајући ове грозоте човек би помислио да је реч о злочинима које су учинили аустроугарски војници у Србији у Првом светском рату или немачки војници, који су убијали стотину Срба за једног немачког војника, у Другом светском рату. Нажалост, не, овде је реч о Србима, штавише о крштеним Србима од којих су неки били и Шапчани, који не само да су убијали своје сународнике на најбестијалнији начин већ су чак, оставивши их без гроба, покушали да их избришу и из историје српског рода."
Архијереј је још истакао како су ови злочини једнаки Каиновом злочину.
"Ови богоборци и духовни изроди српског народа, који су се својим нечовештвима изједначили са усташким кољачима, наставили су своју злу мисију и после ових злочина. Попут Каина који је, после убиства Авеља, на питање Бога где му је брат одговорио са не знам; зар сам ја чувар брата свог, тако су и они, у потоњим деценијама, покушали да прикрију своја злочинства и да, кроз страховладу и претње деци и потомцима жртава, своје злочине сместе у заборав и тишину. Али, немогуће је човеку сакрити се од Бога. Светлост Христова просвећује све и открива свако наше зло дело скривено у тами. Зато, речи Божије упућене Каину братоубици и даље одзвањају у ушима зликоваца и њихових потомака: Шта учини! Глас крви брата твог виче из Саве к мени."
За крај владика је поменуо колико је времена било потребно да се гласно укаже на овај терор и неправду.
"Педесет и седам година је требало да прође па да се на парастосу у Саборној цркви 2001. године по први пут гласно изговоре имена мученика шабачких. Данас, осамдесет и две године од страдања на савском мосту, када се међу нама налази још само понеко од деце потомака жртава, и даље се налазимо у мраку незнања и заборава ових страшних догађаја. Зато је наша света дужност и обавеза да расветлимо ове страшне злочине који су деценијама пребивали у тами и да изнесемо на светлост дана име и живот сваког шабачког страдалника. У том циљу је вредан спомена рад нашег брата историчара Немање Девића Шабачки мартиријум, као још један корак на том путу. Да се никада више не понове овакви злочини у нашем српском роду и да никада више не устане брат на брата. Учимо се од историје, највеће учитељице живота, да се на нама не би оствариле пророчке речи Светог владике Николаја: Каквом смо мером мерили Бога и своје претке, тако нам је одмерено."
Раније је СПН писао како је у Шапцу је одржана свечана академија поводом Дана Града.
