Редитељ филма о Св. Гаврилу Ургебадзеу: Желим да снимим филм о Св. Нини
После 12 година рада, филм „Битка – монах Гаврило“ доноси причу о Светом Гаврилу Ургебадзеу и догађају који је обележио његов живот.
Дванаест година рада, бројне препреке и истрајност упркос неизвесности обележили су настанак филма „Битка – монах Гаврило“, посвећеног грузијском светитељу Светом Гаврилу Грузијском (Ургебадзеу). У интервјуу за редакцију СПН-а Грузија, редитељ Ђорђи Качарава говорио је о догађају из живота светитеља који га је подстакао да започне овај пројекат, свом односу према вери и искушењима током дугогодишњег рада, као и о жељи да у будућности сними филм о Светој Нини, просветитељки Грузије.
Филм „Битка – монах Гаврило“ приказан је у октобру 2026, након 12 година рада и периода током којег је његово објављивање било отежано. Како је Качарава објаснио, главни подстицај за снимање пронашао је у једној епизоди из живота Светог Гаврила – спаљивању Лењиновог портрета, због чега је светитељ био изложен суровом прогону совјетских власти.
Редитељ је истакао да је одрастао у времену када је и најмање одступање од званичне идеологије могло имати озбиљне последице. Због тога, како је навео, млађе генерације данас тешко могу да разумеју околности у којима је Свети Гаврило донео одлуку да јавно покаже свој однос према комунистичком режиму.
„Знао сам врло добро шта је значило макар мало одступити – чак је и непримерен покрет руком могао бити кажњен“,
рекао је Качарава, објашњавајући да је управо тај догађај постао полазиште за писање сценарија.
Према његовим речима, Свети Гаврило је због спаљивања Лењиновог портрета био осуђен на смрт стрељањем, али је потом, услед интервенције других чинилаца, завршио у затвору. Редитељ је нагласио да није намеравао да филмом обухвати целокупан духовни живот светитеља, већ да прикаже конкретну епизоду и прогон који је уследио.
Говорећи о личности Светог Гаврила, Качарава је посебно истакао његово подвижништво и спремност да читавог живота истраје на изабраном духовном путу. Иако није желео да улази у богословска тумачења, редитељ је нагласио да га задивљује снага човека који је успео да деценијама живи у складу са својим духовним опредељењем.
„Мораш читавог живота да играш улогу лудака“,
рекао је Качарава, упоређујући такву истрајност с глумачким напором да се човек потпуно уживи у одређени лик. Према његовим речима, Свети Гаврило је успео да такав начин живота носи током читавог свог земаљског пута, остајући, како је редитељ оценио, мудар и духовно снажан.
Качарава се присетио и 2014, када је у вези с овим пројектом посетио патријарха Илију II и добио његов благослов. Тада, како је признао, није ни слутио да га очекује 12 година рада и бројних препрека. Веровао је да ће подухват наићи на широку подршку у Грузији, али се стварност показала другачијом.
„Мислио сам да ће, када објавим да желим да снимим овај филм, читава Грузија стати уз мене. Нажалост, на том путу нисам имао ништа осим препрека“,
испричао је редитељ.
Посебно је поменуо савет свештеника Шалве, који му је поручио да се не плаши тешкоћа, јер је добио благослов за дело које треба да уради. Качарава сматра да су га искушења кроз која је пролазио додатно учврстила у вери. Како је нагласио, не замера људима који су ометали реализацију филма, јер верује да су и те околности допринеле његовој истрајности.
Редитељ је говорио и о свом одрастању у време званичног атеизма, када се настојало доказати да Бог не постоји и да хришћанство нема утемељење. Иако је од детињства био изложен таквим идеолошким порукама, рекао је да никада није напустио веру. О овим темама бавио се и у својим истраживачким књигама.
Качарава је истакао да је желео да сними филм који ће публика моћи да гледа без вулгарности и непримереног садржаја, указујући на то да су такви елементи све присутнији у савременој кинематографији и медијима.
„То је филм у ком нема псовки и који можете да гледате два и по сата“,
нагласио је редитељ, захваливши Богу што му је помогао да доврши пројекат и истраје упркос тешкоћама.
Говорећи о даљој судбини филма, Качарава је објаснио да остварење има свој фестивалски пут и да због тога не може одмах да буде приказано на телевизији. Пре шире дистрибуције потребно је да прође предвиђене фестивалске процедуре, што је, како је навео, додатно отежало његово приближавање публици.
Редитељ је подсетио да је филм снимљен у биоскопском формату и да су у његову продукцију уложена значајна средства. Након 12 година застоја, прилику да дело буде приказано пружила је Теа Цулукијани, што је Качарава оценио као важан тренутак у реализацији пројекта. На једну од пројекција дошли су и гледаоци из Француске, упркос трошковима путовања, што је редитељ посебно истакао.
На питање о будућим плановима, Качарава је открио да већ дуго жели да сними филм о Светој Нини, равноапостолној просветитељки Грузије. Међутим, такав пројекат захтевао би значајна финансијска средства, прикупљање и проучавање историјских рукописа, као и ангажовање историчара и других стручњака.
„Ако не постоји државни пројекат који би то подржао, такав филм биће немогуће снимити“,
оценио је редитељ.
Качарава верује да је рад на филму о Светом Гаврилу показао да је могуће стварати квалитетна кинематографска остварења посвећена духовним темама. Подсетио је да је грузијска кинематографија у прошлости снимала филмове који су изазивали дивљење и ван граница земље, изразивши наду да ће и његови будући пројекти добити прилику да буду реализовани.
СПН је раније писао о историји Грузије - од првих династија до Руске царевине.
