Почео марш "Стазама егзодуса" знак сећања на страдање Срба из Возуће
Марш "Стазама егзодуса" организује се поводом обележавања 31 године од прогона Срба са подручја Возуће, долине реке Криваје, те јужног и западног Озрена.
Више стотина учесника марша "Стазама егзодуса", међу којима је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, кренуло је 10. септембра 2026. из села Тумаре на Озрену ка насељу Стог код Возуће у општини Завидовићи поводом обележавања 31 године од прогона Срба са подручја Возуће, долине ријеке Криваје, те јужног и западног Озрена.
Остојић је рекао да марш симболично подсећа на српска страдања у Одбрамбено–отаџбинском рату.
"Када говоримо о жртви и страдању, једну од највећих је поднео српски народ Озрена који је протеран са својих вековних огњишта" - навео је Остојић за Срну.
Организатор марша је Завичајно удружење Завидовићана из Добоја, чији је председник Зоран Благојевић рекао да данас не провоцирају никога већ само позивају да налогодавци и извршиоци стравичних злочина буду санкционисани и да им се каже где су тела 129 Срба са тог подручја који су живи заробљени.
У колони је и председник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, која је поручила да се не сме заборавити пут којим су се кретали српски борци и цивили тражећи спас, од којих многи нажалост то нису успели.
Она је истакла да се после 31 године, упркос бројним апелима, и даље трага за посмртним остацима 129 српских бораца и цивила.
"Важно је учествовати у маршу да би смо знали где смо били, одакле потичемо, да би смо свима који ће доћи после нас пренели оно што смо као народ преживели, а поготово људи са ових подручја и целе планине Озрен", - рекла је Граорчева.
Међу учесницима марша су и начелник општине Петрово Озрен Петковић, који је указао да је важно неговање културе сећања на догађаје током деведесетих година прошлог века.
"Не поновило се. Ми морамо чувати Републику Српску али и не заборавити где су наша вековна огњишта" - поручио је Петковић.
У маршу учествују и припадници Трећег пешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.
Пре марша учесници су присуствовали служби у Цркви Пресвете Тројице у Тумарама и примили благослов.
Учесници ће се кретати стазом дугом 22 километра. Реч је о камионском путу, који иде правцем Бријесница Горња-Кврга-Малчићи-Боровци-Лозна-Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ. Након марша, учесници ће се окупити код Цркве Светог Ђорђа у Стогу, у којој се налази спомен-обележје погинулим и несталим борцима, где ће бити служена литургија, те положени венци код спомен-капеле у изградњи у знак сећања на 21 свирепо убијеног српског војника и цивила чији су посмртни остаци, махом обезглављени, пронађени након завршетка рата.
Срби из Возуће протерани су са вековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ, која је, у зависности од јединице и смера напада непријатељских снага, носила називе "Ураган 95", "Фарз 95" и "Бадр ал Босна".
Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. услед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанским контингентом међународних мировних снага. Тада је спаљено 30 српских села, протерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага. Падом Возуће окончано је протеривање и етничко чишћење Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.
Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића за сада су осуђени само некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије БиХ Расим Делић на три године затвора пред Хашким трибуналом и командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, који не издржава осмогодишњу затворску казну јер је побегао из БиХ. Махмуљин је један од 19 припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца против којих су поднесене кривичне пријаве због злочина почињених над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995.
Раније је СПН писао како су сабрана дела проте Марка С. Поповића Родољуба представљена у Бањалуци.
