Три деценије од егзодуса Срба из Возуће: Сећање, молитва и марш стазама страдања
Срби сваке године иду на марш "Стазама егзодуса" у сећање на свеопште протеривање у септембру 1995. И после тридесет година, налогодавци и извршиоци злочина остају некажњени.
Тридесетогодишњица страдања и масовног егзодуса Срба с подручја Возуће, долине Криваје и јужног Озрена у општини Завидовићи, обележена је 10. септембра 2025. Тим поводом, одржан је традиционални меморијални марш „Стазама егзодуса“, као и молитвено сећање на све погинуле и нестале. То преноси РТРС.
Једанаест аутобуса са учесницима марша пристигло је у Тумаре у Федерацији БиХ, одакле је започето пешачење дуго 22 километра, трасом којом су се 1995. Срби повлачили пред снагама такозване Армије БиХ. Путања је водила од Тумара преко Бријеснице, Малчића, Боровца и Лозне, до насеља Стог у близини саме Возуће.
Програм обележавања годишњице започео је Литургијом у цркви Пресвете Тројице у Тумарама, након чега су учесници кренули стазом страдања. Завршетак марша је био у поподневним часовима код цркве Светог Ђорђа у Стогу, где су положени венци, прислужене свеће и одржана молитва за настрадале.
Неправда без краја: Некажњени злочини и судбина несталих
У офанзиви која је започела 10. септембра 1995, а трајала до 24. септембра, снаге Другог и Трећег корпуса тзв. „Армије БиХ“, уз учешће одреда „Ел муџахедин“, напале су српске положаје у Возући. На Србе је тада насрнуло више од 23.000 наоружаних војника и паравојника. Помагао им је и НАТО – бомбардовањем, а међу снагама на земљи биле су и НАТО јединице за брза дејства, као и пакистански контингент међународних мировних снага.
Тада је спаљено више од 30 српских села, а са подручја је протерано 1.920 српских породица, што је укупно више од 7.600 људи. Погинуло је 459 лица, 21 жртва у Стогу убијена је посебно свирепо уз мучење, а њихова обезглављена тела нађена су тек после рата. За за још 129 несталих се и даље трага. И њих су на зверске начине убили војници тзв. „Армије БиХ“ и џихадистички плаћеници из исламских земаља.
Возућани, иако расељени широм света, не прекидају сећање на ове догађаје. Марш се одржава сваке године као знак поштовања према жртвама и позив надлежнима да се открије судбина несталих и процесуирају одговорни за ратне злочине. Учесници марша долазе из Дервенте, Модриче, Вукосавља, Прњавора, Српца, Бијељине и Бањалуке.
„У Другом светском рату убијено је више од 2.500 мештана, и наша генерација није хтела да дозволи да се та историја понови. Бранили смо своја огњишта јер нисмо имали избора“, каже један од учесника, Раденко Ђурић.
До данас су за стравичне злочине почињене над Србима у том подручју осуђени само некадашњи командант тзв. „Армије БиХ“ Расим Делић, који је пред Хашким трибуналом добио три године затвора, и Сакиб Махмуљин, командант Трећег корпуса, правоснажно осуђен на осам година затвора пред Судом БиХ. Махмуљин је у међувремену побегао у Турску и казну није издржао.
Према наводима Завичајног удружења „Завидовићани“, на списку именом и презименом идентификованих осумњичених се налази 19 лица, припадника тзв. „Армије БиХ“ и страних добровољаца.
Већина никада није процесуирана. Удружење поново позива да надлежност над истрагама о несталим Србима преузму институције Републике Српске.
Међу бројним рођацима који и даље трагају за најближима је и Радушка Павловић, која је у Возући изгубила сина Слађана. Његови посмртни остаци до данас нису пронађени. Своје сведочење сачувала је у видео-запису у мултимедијалном музеју, који је покренула Јавна установа Меморијални центар Републике Српске.
„Мој син је заробљен жив. Желим да пронађем његове посмртне остатке док сам још жива“, рекла је ова мајка.
На систематско уништавање српског присуства и брисање трагова живота на тим просторима након егзодуса указао је и Раденко Лукић, некадашњи председник Извршног одбора српске општине Завидовићи са седиштем у Возући.
„Нема више Трнинића већ су сада Хаџићи. Нема више Лозне, Кестена и Андрића, сада су Аљковићи“, казао је Лукић у Стогу, током обележавања годишњице страдања.
Данас у Возући готово да нема Срба. Овде долазе углавном поводом верских празника и меморијалних манифестација, каква је и ова – марш који прати траг повлачења, страдања и прогона једне читаве заједнице.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић поручио је да се и након три деценије од егзодуса српски народ и даље суочава са неправдом и институционалним ћутањем.
„Посебно боли што ни након 30 година за стравичне злочине над Србима нема великог броја пресуда, а нису спроведене ни оне изречене ратним генералима такозване Армије РБиХ Расиму Делићу и Сакибу Махмуљину.“
Нуждић је истакао да у већем делу Федерације БиХ, укључујући и подручје Возуће, данас готово да нема Срба. Како каже, злочини су остали некажњени, а њихови починиоци често и даље присутни.
„Због таквог односа правосуђа на нивоу БиХ, на овом подручју је и даље присутан велики број исламских фанатика и муџахедина који су чинили стравичне злочине над Србима“, наводи Нуждић.
Додао је и да су учеснике марша по доласку у Стог дочекале ратне заставе такозване Армије РБиХ:
„Очигледно је да за неке није престао рат ни и након 30 година. Не знам како некоме може представљати сатисфакцију што је протјерао одавде српско становништво, сјекао српске главе и чинио бруталне садистичке ратне злочине“.
СПН је недавно писао о некажњеном злочину над Србима у Медачком џепу, као и о злочинима над српским цивилима код Книна.
