Српски свештеник у Минхену: Праштaњем прекидамо ланце зла
Свештеник Драгиша Јеркић је у Минхену говорио о хришћанском позиву на праштање, истичући да се кроз опраштање прекида круг зла и човек ослобађа његових последица.
Свештеник др Драгиша Јеркић обратио се 16. августа 2026. верницима Српске Православне Цркве у Минхену, говорећи о једној од најтежих, али и најважнијих хришћанских заповести – праштању. Повод за беседу било је јеванђељско читање о немилосрдном слузи, кроз које је указано на човекову обавезу да превазиђе природну потребу за осветом и узвраћањем на неправду.
Отац Драгиша је подсетио да човек по својој природи тешко прихвата неправду, увреду, издају или насиље и да се на повреду често одговара гневом и жељом за осветом. Христос, међутим, открива другачији пут и позива човека да превазиђе ограничења пале људске природе.
Још у Старом завету заповест „око за око, зуб за зуб“ представљала је ограничење освете, али Христос од човека тражи још више – да не остане заробљен у кругу узвраћања. Хришћански живот подразумева спремност да се зло не умножава новим злом, већ да се прекине праштањем.
Темељ таквог односа према другом човеку, како је истакнуто у беседи, јесте свест о томе да човек свој живот и све што има дугује Богу. У Светој Евхаристији, чији назив значи благодарење, хришћани сећају историје спасења и Божје љубави, али истовремено изговарају и речи молитве:
„Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим.“
Због тога праштање није само морални захтев, већ и један од темеља заједнице човека с Богом. Онај који тражи Божје опроштење позван је да и сам буде спреман да опрости другоме.
Свештеник Јеркић посебно је указао на то да праштање ослобађа човека последица зла. Оно не ослобађа само другога терета кривице, већ и онога који прашта ослобађа од гнева, беса, туге и бола који могу дуго да остану у срцу.
Ипак, праштати није увек лако. Посебно је тешко када је човек суочен с издајом, преваром, неправдом или насиљем. У таквим ситуацијама праштање може захтевати време, стрпљење и дубоку унутрашњу борбу. Али без њега постоји опасност да човек остане трајно везан за рану коју је доживео.
На крају беседе, отац Драгиша позвао је вернике да снагу за праштање траже у Христу, али и да са смирењем прихвате потребу да и сами затраже опроштај. Јер тамо где човек заиста опрости, зло више нема последњу реч.
СПН је раније писао о премијери филма о Григорију Божовићу у Текелијануму, у Будимпешти.
