Патријарх Порфирије објаснио зашто човек није испуњен и кад има све
Богати младић из Јеванђеља имао је иметак и врлине, али је осећао да му нешто недостаје, што открива дубоку човекову потребу за вечним животом.
Јеванђељска прича о богатом младићу не говори само о једном човеку који је приступио Христу с питањем шта да учини да би задобио живот вечни. Она открива и дубоку истину о човеку који, упркос свему што има, може осетити да му недостаје оно најважније, поручио је патријарх Порфирије.
У беседи у храму Свете Тројице у Кумодражу 23. августа 2026, патријарх Порфирије подсетио је да је тај младић био богат, угледан и моралан. Испуњавао је Божје заповести и, гледано споља, није имао много разлога да буде незадовољан својим животом.
Ипак, управо он приступа Христу с питањем шта да ради да добије живот вечни. Његово питање, по речима патријарха, показује да спољашња испуњеност није била довољна.
„Има све материјално и спољашње, испуњава и закон Божји. Он би могао да има и мирну савест, међутим, он открива да му нешто недостаје и пита за живот вечни“,
рекао је патријарх Порфирије.
Та унутрашња празнина није, према његовим речима, случајна. Она сведочи о томе да човек није створен само за оно што може да стекне, постигне или поседује у овом свету.
„То што недостаје није случајно, браћо и сестре. То је управо повезано са чињеницом да смо створени за много више од онога што је око нас и у нама“,
нагласио је Његова Светост.
Зато прича о богатом младићу постаје питање које се тиче сваког човека. Богатство, углед, моралност и испуњавање одређених правила могу бити вредности, али сами по себи не дају човеку коначну пуноћу.
Човек у дубини свога бића тражи више од пролазног и видљивог. Према речима патријарха Порфирија, та тежња проистиче из самог човековог назначења — из чињенице да је створен по слици Божјој и позван да узраста ка пуноћи живота у Богу.
СПН је писао да су се у Свјатогорској лаври молитвено опростили од убијеног монаха Варсануфија.
