Молитвена сабрања СПЦ широм Далмације
Епархија далматинска торжествено је обележила два православна празника – Светог Пантелејмона и Светог Јулијана.
Митрополит далматински Никодим је служио 9. августа 2026. године, на празник Светог Пантелејмона, свету Литургију у храму Светог Илије у Марковцу.
Истакавши велику радост због овога сабрања, Митрополит се обратио присутним верницима и честитао им храмовну славу. Подсетивши на прогон који је прошао Свети апостол Павле, указао је да је он „кроз све то, ишао широм васељене и проповедао Реч Господњу коју смо и ми наследили од наших славних предака, као и обичај да се окупљамо око светих храмова“.
Епископ је поручио да је молитва оно што нас спаја, окупља и приближава Царству Христовом.
„Молитва је оно што нас спаја и окупља. Главни разлог нашега сабрања је управо жеља да доласком у свети храм покажемо свој труд, да се радујемо једни другима и заједно наследимо Царство Небеско“, поручио је Митрополит далматински.
У понедељак 10. августа 2026.године, Митрополит Никодим је свету Литургију служио у древном храму Светог Јулијана у Шибенику, поводом славе ове светиње.
Владика је изразио наду да „ћемо се овде једном окупљати у обновљеном храму“.
„Надам се да ћемо се овде сабирати на многа и блага љета, како о празнику Светог мученика Јулијана тако и о празнику Светог оца Николаја, јер је њему била посвећена горња црква при овом храму. Овде су некада биле те две цркве и ако Бог да да се храм обнови, обе ће бити опет освећене. Ту ћемо се окупљати да се молимо Господу за себе и своје ближње, да се Господ смилује на све нас и опрости нам наше грехе“, рекао је Митрополит честитајући празник.
Храм Светог Јулијана у Шибенику Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, један је од најстаријих примера заједничког живота православних Срба и Грка у Далмацији и вековима је био централно место богослужења за православну заједницу у овом граду. Посвећен је Светом Јулијану Тарсанину, хришћанском мученику из 3. века, који је страдао за веру у време цара Диоклецијана.
Црква се први пут помиње у писаним изворима у трећој четвртини XIV века, као латинска богомоља, а одлуком Млетачког сената 17. марта 1569. године, храм је уступљен православним Србима и Грцима, који су га уредили у складу са обредом Православне Цркве. Уговор о уступању потписао је тутор Ђорђе Шишгорић, а прву Литургију служио је грчки свештеник Рафаил Зигарас. Црква је на бочном зиду тада имала католички олтар Светог Миховила.
Према подацима из 1580. године, цркву је посетио епископ филаделфијски Гаврил, кога су верници свечано дочекали. У то време шибеничку парохију чинила је заједница Срба и Грка, који су заједнички користили храм.
У 17. веку у цркви служи епископ Никодим Бусовић, признат од стране и Пећке патријаршије и млетачке власти. Он је литургије у цркви Светог Јулијана служио од 1676. године. Храм је 1700. добио фреске сликара Јована Тодоровића, који је осликао свод сценама пророка. У 19. веку црква је још увек имала католички део, али је 25. јула 1875. године, дародавац Иван Беламарић званично уступио сва права Православној Црквеној Општини, чиме је храм у потпуности постао власништво Српске Православне Цркве.
У децембру 1943. године, током савезничког бомбардовања Шибеника, храм је тешко оштећен. Од тада више није обновљен и стоји у рушевинама. Сачувани су само зидови, а иконостас, фреске и други елементи унутрашњости су уништени. Православна Епархија далматинска Српске Православне Цркве планира обнову ове значајне светиње.
Раније је СПН писао како је свети Лука Црмнички прослављен у свом родном месту,
