Свети Никодим Исповедник – стуб вере у Далмацији
Свети Никодим Милаш, Епископ далматинско-истарски, памти се као непоколебљиви бранитељ Православља и духовни вођа свог народа у тешким временима.
Свети Никодим (Милаш), Епископ далматинско-истарски, рођен је 16. априла 1845. у Шибенику, а упокојио се 20. марта 1915. у Дубровнику. Деловао је на простору Далмације у време када је та област била под влашћу Аустроугарске монархије, а православни народ изложен бројним притисцима и искушењима.
Потицао је из скромне, али побожне породице. Његов отац Тривун био је трговац и припадник угледне српске породице, док је мајка Марија, италијанског порекла, прихватила Православље и остала му верна до краја живота, истичући се дубоком побожношћу.
Упркос тешким околностима, Никодим је стекао високо образовање. Школовао се и у Русији, на Кијевској духовној академији, где је утврдио своје богословско знање. По повратку у Далмацију, посветио се просветном и духовном раду, служећи као учитељ и духовник међу православнима.
Када су власти покушале да наруше унутрашњи поредак Цркве, Никодим је одлучно устао у њену одбрану. Својим списима и деловањем бранио је канонски поредак и истину вере, подносећи при томе бројне нападе, клевете и притиске. О тим искушењима и сам је оставио сведочанства у својим делима.
Касније је, по Божјем промислу, изабран за Епископа далматинског. На тој дужности наставио је да трпи искушења, како од власти, тако и од оних који су тежили унијаћењу православних. Ипак, остао је доследан и непоколебљив, поучавајући народ љубави Христовој и истрајности на путу вере.
Његова служба била је обележена ревношћу и преданошћу, а живот сведочанство чврсте вере и духовне снаге. Упокојио се у време великих страдања, оставивши за собом дубок траг у историји Цркве и народа.
И данас се Свети Никодим поштује као пример истрајности, мудрости и духовног вођства, чије дело наставља да надахњује верне. Владика зворничко-тузлански Фотије спевао је песму о њему.
СПН је раније писао о светом Нилу Сорском.
