У Јањилама служен парастос страдалима на "Петровачкој цести"
Парастос пострадалим жртвама служен је код спомен-обележја у селу Јањила.
У петак 7. августа 2026. године благословом Епископа бихаћко-петровачког Сергија одржан је парастос невино пострадалим жртвама на „Петровачкој цести“ код спомен обележја у селу Јањила.
Парастос је предводио протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић а саслуживали су: протопрезвитер Јован Бањац, Никола Аркула, Славиша Милиновић и протођакон Немања Рељић.
Након парастоса благословом Епископа обратио се протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић а затим је уследило полагање венаца и пригодна обраћања.
Хрватска авијација бомбардовала је избегличке колоне из Книнске Крајине у Јањилама код Босанског Петровца и у Сводни код Новог Града 1995. године.
До данас овај злочин није добио судски епилог. Поступак је против хрватских пилота покренут у Србији. Њима је суђење почело у марту прошле године у Вишем суду у Београду, по оптужници Тужилаштва Србије за ратне злочине.
Оптужница терети хрватске пилоте Жељка Јеленића, Данијела Боровића, Владимира Микца и Зденка Радуља да су 7. и 8. августа 1995. године наредили гранатирање колоне избеглица на Петровачкој цести.
Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.
Протерано је имеђу 220 и 250 хиљада Срба, док је око 2.000 њих убијено или се и данас воде као нестали.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић сматра поражавајућом чињеницу да ни након више од три деценије за злочин над Србима на Петровачкој цести 1995. године нико није одговарао у Хрватској, пуноправној чланици ЕУ која се позива на владавину права, људска права и једнаке вредности за све.
"Србија је преузела обавезу да процесуира одговорне, али се поступак води у одсуству, јер оптужени нису доступни правосудним органима", рекао је Нуждић у изјави за Срну.
Према његовим речима, Петровачка цеста остаје један од најболнијих симбола страдања српског народа у обе Крајине и трајно сведочанство злочина над недужним цивилима.
"На том месту нису гађани војни циљеви, већ избегличка колона у којој су били жене, старци и деца, људи који су напуштали своја огњишта тражећи спас. Овде се, нажалост, поновила историја - у Другом светском рату су српске избеглице нападали немачки авиони, а деведесетих година прошлог века хрватски", указује Нуждић.
Он је навео да су највећу цену поново платили невини људи, а међу жртвама су била и деца, чије страдање ничим не може бити оправдано.
"Трагедија се није завршила на Петровачкој цести. Већ сутрадан, напад је поновљен у Сводни, где су поново убијени српски цивили. Зато ове злочине не можемо посматрати изоловано, већ као део широког страдања српског народа на простору обе Крајине", истиче Нуждић.
Он је рекао да су Срби, упркос прогонима и страдањима, опстали, истичући да је то највећа победа над онима који су веровали да ће Срби нестати.
"Институције Републике Српске имају трајну обавезу да негују културу памћења, чувају истину о страдању српског народа и сећање на Републику Српску Крајину и њене жртве", рекао је Нуждић.
Нагласио је да је посебно важно што Република Српска и Србија данас заједнички обележавају најзначајније датуме из српске историје, јер се тиме потврђује да смо један народ, повезан заједничким страдањем, историјом и одговорношћу према онима који су дали највише.
Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац очекује да до краја године пред правосуђем Србије буде донесена првостепена пресуда хрватским пилотима који су бомбардовали колону српских избеглица из Крајине на Петровачкој цести 1995. године.
Штрбац је данас присуствовао обележавању 31. годишњице од страдања српских цивила у авио-нападу на избегличку колону у погрому "Олуја" 7. августа 1995. године, а новинарима је рекао да пресуђени хрватски пилоти неће моћи да путују зато што ће постојати могућност да буду ухапшени за овај ратни злочин.
Он је истакао да ће пресуда бити и морална сатисфакција за породице жртава које ће моћи да траже исплату материјалне штете за страдале чланове породица.
Да буде задовољена правда очекује и вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, који верује да ће хрватски пилоти бити осуђени пред правосуђем Србије за злочин на Петровачкој цести, преноси Срна.
Нуждић је рекао да на Петровачкој цести нису гађани војни циљеви, већ избегличка колона, због чега је то место једно од најболнијих симбола српског страдања.
Хрватска авијација бомбардовала је избегличке колоне из Книнске Крајине у Јањилама код Босанског Петровца и у Сводни код Новог Града 1995. године.
До данас овај злочин није добио судски епилог.
Тужилаштво Србије за ратне злочине подигла је оптужницу против хрватских пилота: Жељка Јеленића, Данијела Боровића, Владимира Микца и Зденка Радуља и терети их да су 7. и 8. августа 1995. године наредили гранатирање колоне избеглица на Петровачкој цести.
Њима је суђење почело у марту прошле године у Вишем суду у Београду, по оптужници Тужилаштва Србије за ратне злочине.
Постоје путеви који нису само трасе којима се пролази, већ места на којима остају урезана сећања, бол и питања без одговора, каже данас доктор Милован Керкез и истакао да је Петровачка цеста један од таквих путева.
Доктору Керкезу као ратном хирургу, Петровачка цеста ће остати заувек у сећању. ада је 7. августа 1995. године, у селу ањиле, код Босанског Петровца, колону српских избеглица Републике Српске Крајине, бомбардовала хрватска авијација.
"Било је десет погинулих, четворо деце и шест одраслих особа. Сећам се петогодишњег мушког детета које је било без главе. То је било страшно за видети", рекао је Керкез у Јутарњем програму РТРС.
Било је, додаје, око тридесет тешко рањених и повређених, и више од десет лакше рањених.
"Сви рањени и повређени довезени су у Петровачку болницу и хируршки су збринути. Сећам се старе баке која је била тешко повређена, са опекотинама, неки делови тела били су угљенисани. Кад је била у операционој сали и кад смо јој пружали помоћ, све смо радили да је спасимо. У том моменту тражила је само воде. Све смо покушали да је спасимо. Нажалост, нисмо успели", навео је др Керкез.
Пита зар неко може бити херој, сретан и поносан, ко бомбардује колону избеглица на путу, баца бомбе смрти и убија старе и нејаке.
"Шта је криво дете које је остало без главе? Шта је крива баба која је кренула, а не зна куда иде? Било је страшно. Све рањене и повређене збринуо сам са мојом славном хируршком екипом. Радили смо у многим здравственим установама у Грахову, Дрвару, Петровцу, Кључу, Санском Мосту, Приједору, Крупи на Уни, Купресу", навео је Керкез.
Где год су каже, радили помагали су им здравствени радници тих здравствених установа.
"Здравствени радници поднели су огроман терет на својим леђима, као и возачи који су довозили рањенике са првих линија у болнице где смо их ми збрињавали. Моја хируршка екипа је збринула све те рањене и повређене са Петровачке цесте...", каже др Керкез.
Министар без портфеља задужен да прати стање, предлаже мере и учествује у координацији активности у области односа Србије са дијаспором Ђорђе Милићевић изјавио је данас поводом 31 годишнице од страдања српских цивила у авио-нападу на избегличку колону на Петровачкој цести, да је то једно од најболнијих места националног памћења српског народа.
Раније је СПН писао како је у цркви Светог Марка одслужен парастос за страдале Србе у „Олуји“.
