„Олуја“ у сећању: Званичници Српске о жртвама, прогону и обавези памћења
Српски званичници поводом „Олује“ поручили да се страдање и прогон више од 220.000 Срба не смеју заборавити и да се мора неговати култура сећања.
Поводом Дана сећања на убијене и прогнане Србе у „Олуји“, званичници Републике Српске говорили су о страдању српског народа, последицама прогона, култури сећања и обавези будућих генерација да памте догађаје из 1995.
Председник Републике Српске Синиша Каран поручио је да је обавеза неговати културу сећања на жртве „Олује“. Каран је навео да Република Српска одаје поштовање и захвалност за 1.904 српске жртве и истакао да Срби морају памтити своју историју.
„Један је српски народ и једна је наша историја“,
поручио је Каран, истичући значај Републике Српске и Србије за опстанак и очување идентитета српског народа.
Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да Република Српска и Србија заједно обележавају Дан сећања на убијене и прогнане Србе. Она је поручила да је обавеза институција да негују колективно памћење и преносе га будућим генерацијама.
„Не смемо заборавити ни оне који су за слободу дали делове свога тела“,
рекла је Цвијановићева поводом другог догађаја на којем је говорила о страдању српског народа.
Република Српска и Србија данас обиљежавају Дан сјећања на убијене и прогнане Србе у злочиначкој акцији "Олуја".
— Жељка Цвијановић (@Cvijanovic_Z) August 4, 2026
Заједно се сјећамо двије хиљаде невино страдалих и више од 200 хиљада наших сународника који су протјерани са вијековних огњишта током највећег етничког чишћења у… pic.twitter.com/3hygatQc3H
Премијер Републике Српске Саво Минић поручио је да је обавеза чувати оно што је одбрањено животима најхрабријих. Он је указао на симболичан повратак ћирилице у једну основну школу у Книну и поручио да Срби, док памте страдање, сведоче и васкрсењу свог народа.
„Док памтимо страдање, сведочимо и васкрсењу нашег народа“,
поручио је Минић.
Док памтимо страдање свједочимо и васкрсењу нашег народа.
— Саво Минић (@minic_savo) August 4, 2026
Сваки пут када чујем да су се у Книну родили Милица, Јелена или Гаврило, дух хришћанства ми ко зна који пут живом сликом потврди побједу живота.
У книнској основној школи поново се учи ћирилица, сачувано је оно што су… pic.twitter.com/oKsnR7yFtr
Председник Организационог одбора обележавања Милорад Додик поручио је да погром и страдање Срба током лета и јесени 1995. никада не смеју бити заборављени. Он је истакао да је важно да се истина о тим догађајима пренесе генерацијама које долазе, као и да се очува сећање на људе који су протерани са својих вековних огњишта.
Додик је навео да су Република Српска и Србија заједничким обележавањем важних датума показале јединство када је реч о најважнијим националним питањима. Он је говорио и о положају Срба који су остали да живе на просторима на којима су некада били већина, као и о, како је рекао, нападима на српску имовину.
В.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић говорио је о демографским последицама страдања Срба током Другог светског рата и ратова од 1991. до 1995.
Нуждић је истакао да српски народ никада неће моћи у потпуности да утврди колики би били његови демографски губици да није било Независне Државе Хрватске и злочина над Србима током Другог светског рата, као и током ратова деведесетих. Говорећи о Републици Српској Крајини и „Олуји“, он је указао на готово потпуно протеривање српског становништва са тих простора и драматичну промену демографске слике.
В.д. директора ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ Радован Вишковић поручио је да почетак августа сваке године враћа у сећање тешке сцене колона, панике, страха, бола и неизвесности кроз које су прошли прогнани Срби.
Вишковић је подсетио да су Срби бежали са својих вековних огњишта покушавајући да спасу живот и указао на страдање цивила у колони на Петровачкој цести. Он је поручио да је због тога од кључне важности да се сваке године негује култура сећања и памти кроз какве је патње српски народ прошао.
„Зато је важно да се, из године у годину, на ове тешке и болне датуме окупљамо и памтимо кроз какве смо патње прошли да бисмо данас имали слободну Републику Српску – јаку, стабилну и способну да свој народ заштити од неких нових ’Олуја’ и ’Маестрала’“,
поручио је Вишковић.
Према евиденцији „Веритаса“, у хрватској војно-полицијској операцији „Олуја“ и периоду после ње погинула су или нестала 1.904 Србина, међу којима 1.250 цивила. Међу жртвама је било десеторо деце млађе од 14 година и 566 жена.
Истовремено с припремом централног догађаја, у Републици Српској спроведене су бројне активности поводом Дана сећања.
У Новом Граду су најављене активности посвећене сећању на Србе који су у августу 1995. прешли преко моста на Уни бежећи из Републике Српске Крајине. У том граду ће се огласити сирене у знак сећања на страдале и прогнане.
У организацији Документационо-информационог центра „Веритас“ 6. августа биће служен парастос у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду. Након парастоса биће прислужене свеће, а са моста преко којег су прешле избегличке колоне биће спуштен венац у реку Уну.
Истог дана у Сводни код Новог Града биће служен помен и положени венци код спомен-крста, на месту где је хрватска авијација гађала избегличку колону.
„Олуја“ је почела 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске и полиције, као и јединица ХВО-а, на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. Са својих вековних огњишта протерано је више од 220.000 крајишких Срба.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид.
СПН је писао о централном обележавању Дана сећања на жртве "Олује".
