Владика Иларион: Нека би нам Бог дао да увек осећамо Господа Христа као свога ближњег, брата, пријатеља!
Владика Иларион је служио Свету архијерејску литургију на Михољској Превлаци.
Викарни Епископ новобрдски Иларион је 31. јула 2026. године, служио Свету архијерејску литургију у манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци, код Тивта.
Епископу Илариону саслуживали су јеромонах Силуан (Поповић), сабрат светогорског манастира Григоријат, протосинђел Василије, настојатељ превлачке светиње и свештеници Емил Миловановић из Београда, Ненад Калем из Котора, Мијајло Бацковић из Тивта, у молитвеном присуству верног народа.
У својој архипастирској беседи Епископ новобрдски Иларион је казао да је творевина створена да би била Литургија, да би било узношење ка Богу и улажење у заједницу са Богом, а Бог по својој вољи и љубави жели да свет постоји.
„Зато га је из љубави створио, из љубави га одржава и из љубави силази у овај свет. Из љубави се и оваплотио, и мера Његове љубави се видела кроз Његово страдање. Није могао више Бог да учини да би показао колика је Његова љубав према створеном свету, а посебно према човеку“, беседио је Владика, истаквши да се то највише видело у оним Христовим речима: Опрости им, Боже, јер не знају шта чине, које су изговорене када је Њему било најгоре, када смо Му ми људи најгоре чинили. Он је и тада творевини желњо добро.
Зато је и сама помисао на Господа Христа већ утеха, а посебна је утеха тајна Цркве где у некоме ко је теби близак, чије слабости знаш, видиш Христа.
„Ето, то је велика тајна и утеха – кад у томе обичном, свакодневном, ономе са ким смо одрастали, што је једноставно, опипљиво, видимо чудеснога Господа Христа. И осетимо Његову близину као да нам је постао један од пријатеља, брат, сестра… И то је тајна коју не треба да заборавимо. У том обичном твоме ближњем, твом неком другару из младости, ти видиш Христа.“
Са друге стране, када се усмеравамо ка Господу Христу да би се молили, осамили, монашки тиховали, увек нам се јављају, опет, наши ближњи.
По његовим речима где год да се окренемо, ми смо у сабору, са сабором Свете Тројице – ми смо заједно са сабором Светих који су сабрани у име Свете Тројице, а то је света Црква Божија.
„Нека би нам Бог дао да увек осећамо Господа Христа као свога ближњег, брата, пријатеља. Није случајно да је Он опрао ноге апостолима. Он је тиме показао управо ово: ‘Ја сам један од вас и ниже се постављам од вас да бисте схватили колико желим да вам будем близак и колико желим да вас волим’. Да бисмо се кроз ту тајну, полако успињали у познању Бога, јер тај који пере ноге нама, није обичан неки слуга. Прво га видиш као слугу, па као брата, па као оца, па га видиш као епископа, као пророка… И полако видиш у њему Бога Сведржитеља, Онога који је творио све, који је створио овај цео свет. Нека би нам Бог дао да у Цркви сагледавамо Господа Христа стално и да се радујемо једни другима, гледајући у лику свога ближњег живога Бога“, поручио је викарни Епископ новобрдски Иларион.
Раније је СПН писао како су херцеговачке светиње посетили полазници Математичког кампа.
