Митрополит Фотије: Слободан је пострадао као дете, невин, благочестив и чист
Митрополит Фотије поручио је да је свети новомученик Слободан Стојановић страдао као невино дете и да његов спомен Црква чува као сведочанство мучеништва.
„Данас смо се сабрали да молитвено обележимо дан мученичког страдања нашег малог Слободана, који је пострадао као дете – невин, благочестив и чист“,
речи су којима Митрополит зворничко-тузлански Фотије започео беседу посвећену светом новомученику дечаку Слободану Стојановићу, чији је спомен мученичког страдања обележен 27. јула 2026. у Дрињачи.
Митрополит је најпре говорио о значају литургијског сабрања и потреби јединства Цркве и народа. Осврћући се на прочитано Јеванђеље по Јовану, указао је на Христову Првосвештеничку молитву, у којој се Господ моли Оцу за спасење света и Цркве.
Према речима митрополита Фотија, Христос је приликом свог првог доласка у свет дошао као Спаситељ, прихвативши страдање и смрт на Крсту, да би трећег дана васкрсао. Други долазак Христов, како је подсетио, биће долазак Цара небеског и Судије свега створеног.
Говорећи о хришћанском позиву, митрополит је нагласио да је човек од тренутка крштења позван на пут обожења и уподобљавања Христу:
„Од тренутка крштења, када смо примили благодат Духа Светога, кренули смо на пут обожења личности и охристовљења.“
Подсетио је и на речи Христове о страдању оних који следе Његов пут:
„'Ако мене гонише, и вас ће гонити; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати... Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси'. То је оно најтеже време које се очекује пред крај или пред Други долазак Христов. Из тога времена можемо много тога да научимо – поготово наша деца на веронауци, али и сви ми одрасли, јер ће се од нас тражити много компликованије и теже ствари него до сада."
У наставку беседе говорио је о изазовима с којима се суочавају хришћани и о значају очувања вере, морала и духовног идентитета. Посебно је истакао улогу Цркве у животу народа, назвавши је „кивотом спасења и Телом Христовим“.
Осврћући се на однос Цркве и државе, митрополит је поручио да њихова сарадња треба да буде усмерена на добро народа.
„Зато непрестано апелујем да Црква и држава – како у Републици Српској и Србији, тако и у Црној Гори, Северној Македонији и свуда где живи српски народ – живе у суштинској заједници и хармонији. Да Црква ради свој мисионарски и духовни посао, а да држава ради свој државни посао – гради индустрију, подиже путеве и чува народ од напада. Ту заједно можемо учинити много.“
Према његовим речима, Црква треба да обавља своју духовну и мисионарску службу, док је задатак државе да се стара о животу и безбедности народа. Митрополит је упозорио и на опасност губитка духовних и моралних вредности под утицајем савремених друштвених токова.
Митрополит је поручио да је све што је материјално – пролазно, истичући да опстанак народа види у очувању вере и повезаности с Црквом.
Највећи део беседе митрополит Фотије посветио је светом новомученику Слободану Стојановићу. Говорећи о његовом животу и страдању, подсетио је да је Слободанова породица била прогнана из Теслића у зворнички крај, а да се дечак приликом новог бекства вратио по свог пса.
„Приликом поновног избеглиштва из куће у којој су боравили, он је заборавио свог пса и, дечје искрено, вратио се да га узме. То је постало његово страшно искушење и жртва коју је поднео као одрастао човек и прави мученик.“
Митрополит је затим говорио о злочину над дечаком, који је мучки убијен. Управо у том невином дечјем поступку, повратку по пса, он је препознао трагичан тренутак који је Слободана одвео у мученичко страдање.
„Он је међу нама препознат као мученик у Цркви, хвала Богу, и молићемо му се, писати му акатисте и све друге молитве које се упућују светитељима.“
Митрополит Фотије беседу је завршио молитвеном жељом да Господ подари свима добро и благослов, уз позив на очување заједништва Цркве и народа.
СПН је раније писао о Литургији и помену новомученику Слободану Стојановићу.
