За странце уприличена радионица калиграфије у Никшићу
Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, у оквиру Ђетње школе српског језика за странце, организовала је радионицу калиграфије.
Радионица је посвећена вештини која писмо не посматра само као средство комуникације, већ и као форму у којој се препознаје траг духа и времена.
Пета радионица калиграфије почела је предавањем о историји српског писма професорки Јелице Стојановић и Јелене Газдић, које су странце који уче српски језик увеле у почетке словенске писмености, у време када су Ћирило и Методије Словенима донели не само азбуку, већ и нову веру.
„Ћирилица је остварила свој континуитет до данас, док је глагољица, као компликованије писмо, настала много раније. Она се састоји од круга и троугла и на неки начин носи симболику хришћанства. Словенима који су примали хришћанство Ћирило и Методије хтели су да покажу шта оно представља. Круг је симбол вечности, а троугао симбол Свете Тројице“, казала је проф. др Јелица Стојановић.
"Акценат је био на развоју нашег писма – глагољице и ћирилице, односно на почецима словенске писмености. Мислим да је полазницима који у свом језичком искуству већ познају ћирилицу то на неки начин и отежавајућа и олакшавајућа околност. Рецимо, између руског и српског језика постоји доста сличних, али и различитих слова, док је полазницима са Запада једноставније да науче ћирилицу и да је везују искључиво за српски језик, а не за свој. У суштини, то је индивидуална ствар, али мислим да је управо у томе и суштина калиграфске радионице“, сматра доц. др Јелена Газдић.
Сам чин исписивања слова, под вођством инструкторке калиграфије Маје Гргур, за полазнике је био много више од вежбе рукописа. Већини је писање глагољице било најтеже, али и најзанимљивије.
„Научили смо да пишемо ћирилицу и глагољицу. Било је веома интересантно јер нисам много знала о тим писмима. Најтеже је писати глагољицом“, казала је Анђа Кодбил, полазница из Русије.
„Глагољица изгледа веома лепо. Занимљиво је писати њоме зато што слова изгледају веома необично. То је посебно словенско писмо које су направили Ћирило и Методије за Словене и не личи на друга писма“, казао је Виталиј Пакулов из Русије.
За поједине полазнике калиграфија није само вежба писања, већ начин да боље упознају језик који уче.
„Ћирилица је веома старо писмо које се мијењало током историје. Упознао сам разлике између старословенског и данашњег језика“, казао је Илија Миладиновић, полазник из Немачке.
Овогодишњу Ђетњу школу српског језика похађају полазници из једанаест земаља.
Настава језика, књижевности, историје и културе у Никшићу траје до 23. јула, уз ваннаставне активности – екскурзије, часове фолклора и етнографије.
Поседња четири дана полазници ће провести у Херцег Новом, где их очекује завршно тестирање.
Раније је СПН писао како је у Бијелом Пољу одржана Петровданска академија.
