Сећање на доброчинство Св. Саве на Светој Гори
Светогорски манастир Каракал, посвећен Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу, једанаести у хијерархији светогорских манастира, памти доброчинство и ктиторство Св. Саве.
Манастири на Атосу вековима су пролазили кроз успоне и падове, често су се међусобно помагали, а понекад су долазили и у оштре сукобе око поседа и статуса.
Манастире Хиландар и Каракал конкретно повезује личност Св. Саве, који је у пресудном тренутку откупио манастирске дугове и заштитио тадашње каракалско братство, о чему сведочи и хиландарски монах Теодосије, Савин животописац, следећим речима: „А уз то чујте велико милосрђе његово (Савино) и богато давање са милошћу: У Светој Гори има манастир Светих апостола, који се зове Каракал. Овај нападоше ноћу морски разбојници и опљачкаше, а игумана и братију свезавши у своје лађе одведоше, и све манастирско запленивши са собом однесоше“.
Будући да су их много мучили и да каракалски монаси нису имали ништа што би приложили као откуп, разбојници су их одвели у суседни манастир Велику Лавру. Монах Теодосије наводи да су их у Великој Лаври „продавали као стоку“. Било их је много и нису намеравали све да их искупе. Тада је у крајњој немоћи каракалско братство донело одлуку да преда свој манастир на управу Великој Лаври и да то буде откуп за њихове животе.
Савин биограф наставља описивање догађаја и записује следеће: „Лаврани, испрва неумољиви, на то због неситости све их искупише, и узевши манастир са свим насељем, покорише под свој манастир. А они изгнани са игуманом прибегавши ка Светоме (Сави) као пристаништу свију, замолише да добију милост. А овај богољубац, не могући слушати што се догодило са њима, многим сузама растужи се, јер тако беше од блага и незлобива срца свагда обузет и обливен сузама. Одмах, радосне душе, испуни њихове молбе“.
Тако је Св. Сава вратио одузети статус и достојанство манастиру Каракалу и омогућио повратак игумана и изгнаног каракалског монаштва. Међутим, хиландарски оснивач се није зауставио на томе: „И не само ово, него и потребно манастиру и разорено назидавши, обећа да ће се до краја живота бринути за њих“, наводи Теодосије.
Успомена на ово доброчинство Св. Саве живи и данас на Светој Гори, нарочито у манастиру Каракалу, који вековима негује аутентичне братске односе са Хиландаром.
Mанастир Каракал nалази се на североисточној страни атонског полуострва, у шумовитој зони близу планине Атос, на пола сата удаљености од морске обале.
Сматра се да је манастир основао извесни монах са презименом Каракалас или Каракалос почетком 11. века. Име оснивача није тачно утврђено, међутим судећи по сачуваним документима из тог периода, највероватније се звао Никола.
Крајем 13. века Каракал је значајно страдао у гусарским нападима, а каснију обнову подржао је цар Андроник II Палеолог. У 16. веку, захваљујући прилозима из Молдавије, нарочито кнеза Петра V Рареша, манастир је напредовао и братство се умножило. У борби за ослобођење од Отоманске управе имао је активну улогу.
Саборни манастирски храм Светих апостола Петра и Павла из 16. века налази се у средини невелике порте. Живопис у католикону израђен је 1716. године, а припрата и звоник су такође дозидани у 18. веку.
Уз саборни храм, унутар утврђења смештено је још 5 параклиса. На петом спрату снажне куле поред улаза у комплекс са западне стране налази се параклис посвећен Св. Ани, мајци Пресвете Богородице.
Манастир се одликује великом библиотеком у којој се чува и око 280 вредних рукописа.
Раније је СПН писао како је манастир Рибница након два века добио новог монаха.
