Када је дошла пуноћа времена: борба за храм Светог Саве патријарха Германа
Патријарх Герман је 88 пута тражио дозволу за наставак градње храма Светог Саве, а после бројних одбијања дозвола је коначно стигла 1984.
Једна од најснажнијих слика вере и истрајности Патријарха српског Германа јесте његова дугогодишња борба за наставак изградње храма Светог Саве у Београду. О њој је 27. августа 2026, служећи парастос свом блаженопочившем претходнику у храму Светог апостола Марка, говорио патријарх Порфирије.
Према речима патријарха, деценијама су зидине храма Светог Саве, обрасле дрвећем и травом, сведочиле о духовној пустоши времена у којем се живело. Истовремено, оне су сведочиле и о чежњи и потреби српског народа да се настави изградња храма који је требало да буде „сабирно сочиво свеукупног православног српског народа“.
У времену када се, како је истакао патријарх Порфирије, „није смело ни поменути да си хришћанин“, када је све што се тицало Христа и Цркве морало бити скривано и одвијати се у тајности, патријарх Герман се обраћао тадашњим властима с молбом да се настави зидање храма.
То је учинио не једном, већ 88 пута. Исто толико пута је добио одбијеницу, нагласио је патријарх Порфирије.
Ипак, блаженопочивши патријарх Герман није одустајао. Његова истрајност није била заснована на уверењу да се све може постићи људском снагом, већ на вери да Бог отвара пут тамо где постоје истинска нада и молитва.
Патријарх Порфирије је управо у томе видео једну од најзначајнијих особина патријарха Германа – његову „неугасиву наду и веру“.
„Иако је и то на први поглед деловало парадоксално, јер једва се имало за корицу хлеба, али баш због тога што је имао наду и веру, баш због тога што је знао да Бог чини чуда где постоји вера и нада, он се обраћао не једанпут, него осамдесет и осам пута“,
рекао је Патријарх.
А онда је, како је додао, „дошла пуноћа времена“.
Године 1984. добијена је дозвола за наставак изградње храма Светог Саве, чиме је после деценија застоја отворен пут за наставак једног од најзначајнијих подухвата Српске Православне Цркве и српског народа.
Наредне, 1985, извршено је освећење и у темеље храма положена повеља о наставку његове изградње.
За патријарха Порфирија, данашњи храм Светог Саве зато није само велелепна светиња, већ и видљиво сведочанство вере, молитве и истрајности патријарха Германа.
„Тако да и ми данас, стојећи у храму Светог Саве и стојећи овде у храму Светог Марка, после Бога, најпре дугујемо захвалност и патријарху Герману што имамо такву лепоту и такву светињу која није ништа друго него показатељ и манифестација наше љубави према Христу и према Цркви Његовој“,
поручио је Патријарх.
Изградња храма Светог Саве тако је, у речима Патријарха, постала пример да привидна немогућност не значи и коначан пораз. Оно што је деценијама изгледало недостижно остварено је када је, после дугог трпљења и истрајности, дошло време за наставак градње.
Управо зато је прича о Германовој борби за храм истовремено и прича о једном патријарху који није престајао да верује да ће се започето дело наставити.
