Свештеник СПЦ: Косовски завет је питање које се поставља сваком човеку и свакој генерацији!
Храм Христовог Васкрсења у Подгорици торжествено је дочекао Видовдан.
Светом литургијом у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, на Видовдан, 28. јуна 2026.године началствовао је протојереј Миладин Кнежевић, уз саслужење јереја Илије Арзејкина, клирика Руске Православне Цркве, и ђакона Ведрана Грмуше.
Молитвено су учествовали протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намесник подгоричко-даниловградски, и јереј Велимир Бугарин.
Верни народ се сабрао у храму да у молитви и благодарности прослави овај велики и заветни дан нашег народа, дан у коме се у црквеном памћењу седињују крст и васкрсење, жртва и нада, страдање и победа у Христу.
Непосредно пред Свету тајну причешћа, сабранима се пастирским словом обратио протојереј Предраг Шћепановић, подсећајући на духовну дубину Видовдана, на живо памћење Косова и Метохије и на непролазни значај косовског завета
На почетку беседе, отац Предраг је призвао речи блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је, како је казао, „опипао живе косовске ране”.
„Видовдане мој, очињи виде, тобом видим што други не виде”,– певао је славни јунак косовске мисли, блаженопочивши Митрополит Амфилохије, који је опипао живе косовске ране у данима док је још био као млад јеромонах, а на првом месту оних страшних деведесетих година, када се Косово и Метохија опет нашло у жижи светских збивања."
Говорећи о Светом кнезу Лазару и његовом опредељењу за царство небеско, отац Предраг је нагласио да је Видовдан дан „тужнорадосни” и „крсноваскрсни”, дан у коме се земаљски пораз преображава у духовну победу.
„Ево дана славнога, ево дана радоснога, ево дана тужнорадоснога, крсноваскрснога, јер је у заранку Видовога дана у белој Самодрежи цркви, Свети кнез Лазар причестио своје јунаке и марширао пољима смрти на жртвеном пољу у Косову. Јединствен пример да је изгубљена земаљска битка, а да је остала идеја царства небескога и косовског завета, који је завет Бога и српског народа: да је земаљско замалено царство, а небеско одсад и довека.”
Прота Предраг је у даљем обраћању указао на саму срж видовданског памћења као духовне мере и заветног опредељења. Свети кнез Лазар није остао у памћењу Цркве као владар који је тражио земаљску славу, него као мученик који је, по узору на Господа, изабрао жртву, тврду Божију веру и царство небеско.
У наставку беседе, отац Предраг је подсетио да је људски живот кратак и да се управо кроз однос према смрти открива и истински однос према животу.
„Браћо и сестре и драга децо, живот људски је кратак. Прође као трен. Један викенд вечности овдје проживимо, а послије његовог земаљског трена мисли само једну мисао: живот је вечан, стоји на споменику сече кнезова у Ваљеву. Од односа према смрти формирамо однос и према животу. Ако смо сувише везани за земаљско, за тело, за страсти, све брзо изгустирамо и прође живот.У том светлу, косовски завет је питање које се поставља сваком човеку и свакој генерацији: да ли ћемо живот свести на пролазно, земаљско и телесно, или ћемо га отворити за вечност, за Христа, за Цркву и за оно што не пролази."
Отац Предраг је истакао дубоку духовну и историјску везу Црне Горе са косовским заветом, подсетивши на речи да је „Црна Гора Нојев ковчег који је испливао из косовског потопа”, као и на жртву предака који су у ослободилачким ратовима 1912. и 1913. године животе полагали за ослобођење Метохије.
Говорећи о Косову и Метохији, отац Предраг је подсетио да су монаси и народ који тамо остају живи залог наде да ће Косово и Метохија остати место молитве, светиња и православног сведочења. У исто време, указао је на потребу да наш народ на Косову и Метохији има најосновнија права — право на живот, слободно кретање, песму и игру.
На крају свог обраћања, отац Предраг је подсјетио на бесмртне речи Исидоре Секулић.
„Научи своје дете да је Видовдан исто што и крсна слава и већ си довољно учинио.”
Потом је пожелео да ова „свеопшта крсна слава” буде свима на здравље и спасење, уз молитву да „нова зора тајанственог дана заруди и на Косову и Метохији” и да и оно дочека слободу.
Након заамвоне молитве, свештенство је одслужило помен свима пострадалима и свим новомученицима косовским — од Косовског боја па до дана данашњег.
Раније је СПН писао како је Видовдан торжествено прослављен у Грачаници.
