На остацима Манастира Пресвете Богородице на Ратцу служена Литургија
Празник Светих цара Константина и царице Јелене молитвено је прослављен на остацима Манастира Пресвете Богородице на рту Ратац.
Светом службом Божијом, 3. јуна 2026.године началствовао је јереј Дејан Томовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића, протојереја: Јована Пламенца, Николе Радовића, Младена Томовића и Александра Орландића, јереја Крста Пламенца и ђакона Цвјетка Перића.
Молитвено је учествовао протојереј Марјан Петковски и вјерни народ који се на овај празник традиционално сабира на остацима ове светиње.
"Стојимо на темељима ове древне светиње која у својој старини и својој лепоти иако порушена, дивно сија и открива нам тајне постојања Цркве Божије на овим просторима – можемо да наслутимо лепоту и раскошност којом је сијала и како су је дивно њени градитељи постројили и саздали. Данас, услед историјских околности ратног вихора и природних непогода, видимо само остатке од све те љепоте, али то не значи да ова светиња није жива и да се овдје Црква Божија и даље не окупља. У свима нама овде сабранима, у нашим лицима, у овој заједници светој показује се да је Црква Божија овдје живља него икада, јер саму Цркву не чине грађевине и зидине него онај народ сабрани у њој“,– казао је отац Никола Радовић.
По његовим речима ова светиња, саздана по промислу Божијем, доживела је своја страдања. И као што ми у нашим животима страдамо па се послије тога поново сазидавамо и устројавамо, тако се и ова светиња, која нас сабира на овој Светој литургији, поново сазидава и постаје истински храм Божанске љубави. Појаснио је да људска душа, која је створена по лику и подобију Божијем, зна да се сруши и да остану само остаци од њених остатака, али увијек када сагледамо људско биће и његово постојање, препознаћемо и у тим рушевинама наше душе икону Божију.
„И овај свети храм је као људска душа зато што је саздана по вољи Божијој и по промислу Божијем и у њој је уткана икона Божанскога постојања. Саткана је душа људска по икони Божијој, по Његовом подобију, тако да кад год да се саберемо на Светој литургији и сјединимо се у Чаши љубави – Тијелу и Крви Господњој – ми поново оживљавамо светињу лика Божијега у нама“,–поручио је о. Никола.
Протојереј Никола Радовић је истакао да када читамо житије Светога цара Константина и мајке му царице Јелене, видимо колика је благодат Божија на њима била изливена.
„Цар Константин иако по рођењу није био из хришћанске породице, благодаћу Духа Светога, Господ му је отворио пут и видик шта је чинити и он је један од првих владара римских који је дао слободу хришћанскога живљења и устројства Цркве хришћанске. А онда је послије својим животом, заједно са својом мајком, до краја остао веран Господу и Спаситељу."
Раније је СПН писао како је Цар Константин пример вере и смирења.
