Патријарх: Без Пресвете Богородице не би било ни Цркве
Патријарх Порфирије поручио је на Духове да је долазак Часног појаса Пресвете Богородице показао снагу вере и приврженост народа Цркви.
Једна од важних порука беседе патријарха Порфирија на празник Духова била је посвећена улози Пресвете Богородице у животу Цркве и значају доласка њеног Часног појаса у Београд.
Говорећи пред окупљеним верницима у храму Светог Саве, где су уз патријарха саслуживали и митрополити – канадски Митрофан и аустралијско-новозеландски Силуан, као и монаси манастира Ватопед који су донели светињу из Свете горе, патријарх је нагласио да се историја спасења не може разумети без Пресвете Богородице.
„Да није било Оне која је најчистија и најсретнија међу нама, да није било Пресвете Богородице, да није било Оне која је у име свих нас у највећем смирењу рекла једно одлучно и непоколебиво вечно да призиву Божјем и љубави Његовој. Да није било Ње не би било ни Цркве“,
поручио је патријарх.
Он је подсетио да верници у Богородици имају молитвену заступницу пред Богом и ону која разуме људске слабости и потребе више него било ко други.
Посебно место у беседи заузео је осврт на долазак Часног појаса Пресвете Богородице у Србију. Патријарх је оценио да је ова светиња пробудила и оснажила веру код многих људи, сабравши огроман број поклоника из свих крајева земље и региона.
„Њен Појас нас је сабрао и сабирао, Њен Појас је дошао у Београд, Њен Појас је разбудио, пробудио и учвршћује нашу веру. Њен Појас је показао да смо народ Њен, да смо народ Светог Саве, народ Светог кнеза Лазара, да смо деца Православне Цркве, да смо народ Божји“,
рекао је патријарх Порфирије.
Патријарх је нагласио да пример Богородице остаје путоказ сваком хришћанину, јер њен одговор Богу представља образац вере, послушности и поверења који треба да обликује живот сваког верника.
Према речима патријарха Порфирија, до поноћи 30/31. мај подељено је више од 400.000 благословених и освештаних трака које су били прислоњене уз Часни појас Пресвете Богородице. Оне су верницима подељене као благослов и подсећање на потребу молитве, смирења и поверења у вољу Божју.