Манастир Градиште, Црна Гора: Храмови пуни, долазе углавном млади
Игуман Павле Калањ сведочи о све већем броју верника, као и обнови манастира Градиште, бурној историји и духовном препороду који је светињу учинио саборним местом вере.
Манастир Градиште код Петровца у Црној Гори једна је од значајних светиња на Црногорском приморју. Током деценија је, упркос бројним искушењима, остао духовно средиште верника, о чему сведочи дугогодишњи игуман, архимандрит Павле Калањ.
Игуман Павле у манастир Градиште дошао је пре готово шест деценија, у време када је та светиња била запуштена и обрасла у шибље. Подсећа да је манастир, који се налази на узвишењу између Петровца и Бара, подигнут према предању 1116, док се у писаним изворима помиње од 1305. Током историје био је метох манастира Високи Дечани, а данас га чине три цркве и конаци, окружени зидинама.
Говорећи о свом доласку, истиче да је у Градиште дошао 1971, по благослову игумана манастира Прасквица Бориса Кажанегре, у време када је започета обнова више светиња на приморју.
„Све је било рушевина обрасла у шибље, али били смо млади и имали смо пуно воље”,
каже игуман Павле, додајући да су до 1979. створени услови за напредак, који је потом успорио разорни земљотрес.
Тај догађај оставио је тешке последице на манастирски комплекс.
„Црква Светог Саве била је потпуно срушена, а на храму Светог Николе пропао је свод”,
подсећа он, истичући да је након опсежних радова и ангажовања надлежних служби обнова ипак успешно приведена крају, али да је велики део посла остао на монашком братству.
Поред рада на обнови манастира, игуман Павле је годинама опслуживао и бројне парохије од Петровца до Бара, у време када је недостајало свештенства.
„Било је пуно оронулих и запуштених храмова. Свугде сам морао да се нађем”,
наводи, додајући да је све што је чинио било у складу с могућностима и уз помоћ која је долазила након земљотреса.
Посебно истиче колико се духовни живот променио. Док су некада богослужења била слабо посећена, данас је ситуација потпуно другачија.
„Кад сам тек дошао у Градиште, на Васкрс нас је било највише до четворо-петоро у цркви. Данас нам ипак долази пуно народа”,
каже он, наглашавајући да током поста храмови буду испуњени, а да лети, у време туристичке сезоне, долазе верници из различитих крајева.
Игуман Павле посебно указује на значај духовних учитеља који су обележили његов живот. Као највеће узоре наводи игумана Бориса и митрополита Данила Дајковића, који га је рукоположио.
„Он је био прави родитељ, упућивао нас је у живот и учио како да се понашамо”,
каже, подсећајући на њихову бригу и разумевање.
Према његовим речима, значајан преокрет у духовном животу на приморју догодио се избором митрополита Амфилохија Радовића, када је започета широка обнова храмова и верског живота.
„У његовом времену су се дешавала чуда Божја... сада су нам сви храмови пуни и углавном долазе млади људи”,
истиче игуман Павле.
На крају, он поручује да је суштина духовног живота у једноставним, али темељним вредностима:
„Главни су пост, рад и молитва – ако једно фали, то није добро”,
закључује дугогодишњи игуман манастира Градиште.
