СПЦ: Медијске интерпретације замаглиле правну природу Меморандума
Поводом Меморандума о оснивању Универзитета „Свети Сава“, у јавности су се појавила супротстављена тумачења његовог значења и правне природе.
Након потписивања Меморандума о разумевању између Републике Србије и Српске Православне Цркве о оснивању Универзитета „Свети Сава“, у делу јавности појавиле су се различите интерпретације тог документа. Неке од њих, како се наводи, не одражавају његову стварну правну природу – до те мере да га понеки чак отворено фалсификују. У тим тумачењима, промењен је не само стил, већ и смисао документа, док су односи међу актерима сасвим искривљени, наводи се у тексту на сајту СПЦ.
Указује се да поједини медијски извештаји иду корак даље, представљајући Меморандум као већ реализовано оснивање универзитета, иако је реч о оквирном документу који тек отвара простор за будућу сарадњу. Као пример таквог приступа наводи се извештавање „Н1“, у којем се, како се оцењује, губи разлика између начелног договора и његове примене. Исто тако, државу представљају као оснивача, а Цркву као учесника, стварајући хијерархију која не постоји. У њиховом извештавању је приказ који „не произилази из садржаја него из унапред постављеног оквира у којем се ова иницијатива чита као спорна“.
С друге стране, формулације попут оних које користи „Блиц“, где се истиче да је „Влада усвојила Меморандум са СПЦ“, оцењују се као суптилније, али и даље недовољно прецизне, јер сарадњу представљају као једнострану иницијативу државе, где је Црква у позадини, као споредни учесник.
Најближим чињеничном опису оцењује се извештавање Танјуга, где је јасно наглашено да је реч о Меморандуму о разумевању између две равноправне стране, чиме се задржава и правни оквир документа.
Сагледавањем различитих приступа, уочава се образац у којем се, како се истиче, поједностављује правни смисао Меморандума и мења однос између учесника, што води до погрешног разумевања иницијативе.
„Значење документа се помера ка унапред задатој интерпретацији.“ У тексту се истиче да такво извештавање јасно одсликава потреба одређених медијских чинилаца да се иницијатива представи као спорна, до те мере да се априори одбацује. Тако се фалсификује и смисао документа, а не само садржај.
Ова иницијатива, истиче се у тексту, представља природан исход и очекивану последицу вишевековне бриге СПЦ за просвећење сопственог народа – од монашких и катедралних школа светог Саве, преко преписивачких радионица и библиотека средњевековних манастира – скривених, за време турске владавине – па све до данас, „сви поглавари наше Цркве били су организатори, усмеритељи и покровитељи просвете“, наводи се у тексту.
Истовремено, подсећа се да ово није изненадна иницијатива, и да у том контексту, актуелни Меморандум представља природан и логичан корак у дугорочном процесу, који је додатно актуелизован током службе патријарха Порфирија. Ова црквена иницијатива има за циљ да се „у савременом образовном оквиру успостави институција која повезује знање, васпитање и духовно искуство“.
Истиче се да Меморандум није коначан акт нити формално оснивање универзитета, већ почетни оквир за даљи рад, у оквиру којег ће тек бити дефинисани циљеви, организација и начин функционисања будуће установе.
Међутим, у тексту се упозорава и да је битно имати јасну меру у оцени процеса, јер покушаји априори дискредитације процеса не воде расправи о предмету Меморандума, већ о његовом укидању и пре самог почетка реализације. Меморандум је основа сарадње, не представља неки изузетак и неправилност у токовима догађања већ „наставак много дубље образовне идеје“. Нека од виђених тумачења намерно искривљују његов стварни смисао, закључује се у тексту.
СПН је писао о томе да је Влада Србије на седници усвојила Меморандум о сарадњи са СПЦ.
