Крушедолско благо се коначно налази у музејским витринама
Богата манастирска ризница ће коначно бити видљива верницима и посетиоцима.
На иницијативу братства, а са благословом Митрополита сремског Василија, пре више од десет година започета је реализација те замисли у западном конаку, на последњем спрату. Она ће, сва је прилика, у септембру ове године резултирати отварањем ризнице и изложбе. Она ће бити део сталне поставке у двема манастирским просторијама.
Том изложбом ће бити и обележено 500 година откако је изданак свете породице Бранковић, владика Максим, недуго после смрти, 1526, уписан у Диптих светих.
"Сваки манастир поседује ризницу, такозване ђаконике, у којима су се чували богослужбени предмети, књиге, све оно што је вредно и вредносно сведочанставо трајања и постојања манастира", – каже члан комисије образоване да захтеван посао формирања ризнице приведе крају, ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор мр Јован Милановић.
Ризница манастира Крушедол у незваничном облику постоји још од средњег века, од мајке Ангелине и њеног сина Максима.
"У ризници манастира Крушедол, најважније, иако су оне изложене у манастирској цркви, јесу мошти Светих Бранковића, у то се сврставају и сви други елементи који сведоче о трајању и опстајању наше културе и духовности на овим просторима. У ту групу спадају и вредне иконе међу којима се и оне за које се може претпоставити да су настале у време Светих Бранковића. Ту су и предмети који су настали на захтев те свете породице, попут Максимовог Јеванђеља",– каже протојереј.
Вековима формирана ризница крушедолског манастира у општем смислу, током Другог светског рата била је предмет усташке пљачке. Изнета је изван зидина манастира и отпремљена као део контигента од 40 вагона непроцењиве духовне и културне баштине са наших простора, у Загреб. На срећу, добар део је враћен, али за неке предмете се ни данас не зна где се налазе.
У манастиру се чува доста тога, што ће у највећој мери и бити део будуће поставке, али највреднији примерци после Другог светског рата завршили су у Музеју Српске Православне Цркве у Београду.
Између осталог, у Музеју Српске Православне Цркве у Београду чува се чувено Максимово Јеванђеље, које се због начина израде сврстава у уметничко дело. Оно је оковано сребром које је позлаћено и исписано текстом.
Највећи део експоната је рестауриран и прописно заштићен чека моменат када ће попунити изложбени простор.
Инцијатива о отварању ризнице ужива и подршку Покрајинске владе чија председница Маја Гојковић је пред крај прошле године посетила манастир и уручила уговор о додели пет милиона динара за завршетак радова.
Раније је СПН писао о нападима на српске патријархе.
