Прослава Светог Патрика у духу Великог поста
Док католички свет прославља Дан Светог Патрика уз параде и гужву, православни верници у Ирској и Британији, придржавајући се правила Великог поста, проналазе другачији начин да одају пошту светитељу.
Отац Антоније Борисов, ванредни професор Московске теолошке академије и свештеник Московске цркве Васкрсења Господњег у Брјусовом пролазу, за РИА Новости је изјавио да православни верници на овај дан крећу на поклонички пут ка местима која су обележила живот и дела Светог Патрика.
Иако православни хришћани у овим земљама славе Светог Патрика током лета, 17. марта настоје да пронађу духовни смисао у сећању на светитеља, избегавајући традиционална западњачка славља која се углавном поклапају са строгим постом.
Према речима оца Антонија, циљ је поклонити се светитељу на начин који одговара духовном смислу Великог поста, а то је кроз молитву и покајање.
Пошто тачно место сахране Светог Патрика није познато, православни поклоници се на дан његовог празника упућују ка западном делу Ирске, на планину Кроаг Патрик.
Ово место, на којем је светитељ према предању провео четрдесет дана и ноћи у молитви, посебно је значајно за православне вернике.
Капела посвећена Светом Патрику, која се налази на самом врху планине, вековима служи као место молитве и духовне обнове.
Отац Антоније је истакао да су православни хришћани више пута у овој капели одржавали богослужења, чиме су показали своје поштовање и приврженост светитељу.
Свети Патрик је живео у четвртом веку нове ере, када је црква била уједињена и обухватала хришћане и са истока и са запада, па га поштују и православни хришћани.
Од 2007. године Светог Патрика Руска Православна Црква поштује као свеца.
Раније је СПН писао о хуманитарном путу од Београда до Острога.
Свети Патрик је један од најпознатијих и најпоштованијих католичких светаца, заштитник Ирске, Исланда и Нигерије, где су хришћанство донели ирски мисионари.
Оваква алтернативна прослава Дана Светог Патрика сведочи о дубокој духовности и настојању православних верника у Ирској и Британији да, упркос различитим културним утицајима, задрже своју веру и традицију, проналазећи лични и духовни смисао у поклоњењу светим местима и молитви.
На тај начин, они Светог Патрика прослављају не кроз буку и забаву већ кроз тишину и размишљање у складу са духом Великог поста.
