Ужице: Изложба о страдању и обнови капеле на Ловћену
Изложба о обнови и рушењу Његошеве капеле на Ловћену отворена је у Ужицу поводом Дана државности Србије. Подсећа на историју светиње која и данас чека обнову.
Уз подсећање да и после стотину година од обнове и 53 године од рушења постоје иницијативе да се Његошева капела на Ловћену обнови, изложба „Сто година од обнове Његошеве заветне цркве на Ловћену” представљена је публици у Историјском архиву Ужица. Поставка је реализована у сарадњи Краљевским двором, а аутор је Душан Бабац. Изложба је први пут приказана у новембру 2025. у Краљевском двору у Београду.
Аутентичне фотографије и историјски записи сведоче о судбини капеле на врху Ловћена кроз различите епохе. У каталогу се подсећа да је цркву-капелу на Језерском врху 1845. подигао по својој замисли Петар II Петровић Његош, посветивши је Светом Петру Цетињском и изразивши жељу да у њој буде сахрањен. После његове смрти 19. октобра 1851, због страха од турског скрнављења гроба, најпре је сахрањен у Цетињском манастиру, а 27. августа 1855. његове кости пренете су на Ловћен.
Каталог бележи и страдање капеле у Првом светском рату, када су је Аустроугари бомбардовали из Бококоторског залива. У телеграму послатом 11. јануара 1916. у Беч писало је: „Пао је Ловћен, бастион српства.”
После капитулације Црне Горе окупаторски гувернер Вебер наредио је ексхумацију Његошевих костију, са намером да се капела сруши и подигне споменик аустријском освајању. Ексхумација је извршена 12. августа 1916, а остаци су пренети у Цетињски манастир. Капела је срушена, расписан је конкурс за споменик августа 1918, али он није реализован јер је Аустроугарска изгубила рат.
После ослобођења 1920, на иницијативу митрополита Гаврила Дожића, Архијерејски сабор доноси одлуку о обнови капеле и повратку моштију на Ловћен. Краљ Александар прихватио је да финансира обнову, поручивши:
„Ја ћу од срца да сносим све материјалне издатке из моје касе. То треба да буде један вид захвалности данашњих поколења и свих нас према песнику слободе”,
уз жељу да се употреби и мермер са Венчаца као знак уједињења Србије и Црне Горе.
Капела је обновљена у првобитном изгледу у лето 1925, а 21. септембра те године пренети су Његошеви земни остаци на Ловћен. У каталогу је забележено:
„Када је ковчег унет у капелу и стављен у саркофаг, краљ Александар је скинуо са својих груди Албанску споменицу и тај симбол највећег мучеништва и славе српског народа спустио у саркофаг крај Његошевих моштију.”
Капела је оштећена и у Другом светском рату, априла 1942, када ју је оштетила италијанска окупаторска војска.
У послератном периоду, 1952, у складу са одлуком ЦК КП и Владе НР Црне Горе, покренут је договор са Иваном Мештровићем о рушењу капеле и подизању маузолеја. Рушење је одлагано услед финансијских проблема, противљења интелектуалаца и Српске Православне Цркве, као и смрти самог Мештровића, али је капела до темеља срушена 1972, а 1974. на њеном месту подигнут је маузолеј.
У каталогу се наводи и да је због рушења имовине Српске Православне Цркве тадашњи митрополит Данило Други Дајковић поднео тужбу Уставном суду Југославије против Републике Црне Горе, али се суд 1970. прогласио ненадлежним. Нови процес трајао је до 1982, када је митрополија повукла тужбу.
Директор Историјског архива Ужице Жељко Марковић истиче да је изложба повезана са радом те установе и кроз књигу о Његошу аутора Момчила Вуковића Бирчанина, објављену у сарадњи са Архивом Републике Српске. Он је захвалио Краљевском двору на изложби, као и Југословенска кинотека на уступљеном праву за приказивање документарног филма снимљеног пре сто година о посети краља Александра и краљице Марије Ловћену.
СПН је писао о отварању ове изложбе у новембру у Београду.
