Патријарх: Гордост удаљава човека од извора живота
На светој Литургији у храму Светог Саве 8.02.2026. патријарх је тумачио Причу о блудном сину и упозорио да човек може бити жив телом, а мртав духом.
На светој Литургији у храму Светог Саве на Врачару 8.02.2026. патријарх Порфирије говорио је о Причи о блудном сину, истичући да се она с разлогом назива и Причом о милостивом оцу, јер открива дубину односа Бога и човека. Подсетивши на завршне речи јеванђељског казивања: „Мртав беше и оживе, изгубљен беше и нађе се“ (Лк 15,24), указао је да човек може бити биолошки жив, а духовно мртав.
„Понекад иако знамо где је извор и где је наш ослонац, свесно га се одричемо. Онда, браћо и сестре, јесте да смо успешни, јесте да нам иде много тога од руке, али ароганција, сујета и гордост чине да без обзира на све то будемо, као што пише у светом Јеванђељу, окречени гробови, тј. да иако смо биолошки живи, ми заправо јесмо мртваци“,
поручио је патријарх.
Он је нагласио да се духовна смрт јавља онда када се човек одвоји од извора живота, када заборави да је све што јесте и што има дар Божји. У таквом стању, иако дише и делује, човек постаје „окречени гроб“ (Мт 23,27), јер се узда искључиво у себе и своје способности.
Предстојатељ је посебно упозорио на унутрашњу замку гордости, која се рађа онда када човек успехе приписује искључиво сопственој памети и снази, заборављајући да су и дарови и околности у којима доносе плод – од Бога. Ароганција и сујета, истакао је, постепено гасе свест о извору и воде у унутрашњу празнину.
Прочитајте патријархову поуку о два лица истог искушења у Причи о блудном сину.
